Прислушкују нас сви, а лидере нам постављају америчка, британска и немачка обавештајна служба!

Од четири оператера телефоније само један је бележио приступе и за годину дана избројао је чак 272.000 упада. Остали, иако су морали, нису водили евиденцију. Шпијунска опрема доступна на сваком ћошку

Цела деценија била је потребна да јавност сазна да је БИА пратила комуникацију грађана на основу одредби које су неуставне! Закон о БИА је изгласан 2002. године, а предлог за оцену уставности поднет је 2003. Тек прошле године огласио се Уставни суд са оценом да „безбедњаци“ не смеју да пресрећу ничије комуникације, односно никог да прислушкују без дозволе надлежног судије. Закон је одмах после тога и промењен. Непосредно пре тога, УСС је сличне одлуке донео и за ВОА и ВБА – да се тајни надзор не може спровести само на основу одлуке директора ових служби или особа које они овласте.

Деценијама нису постојала јасна правила која би ограничила нарушавање приватности грађана и произвољно мешање у туђи животи. Између осталог, то је омогућило разним фирмама да несметано продају шпијунску опрему – од бежичних микробубица и микроприслушкивача великог домета за простор, ауто и мобилне телефоне, до бежичних микрокамера у дугмету, оловци, сату, или ГПС локатора и софтвера за прислушкивање. Избор је препуштен онима који желе да надзиру запослене, пословне партнере, конкуренцију, брачног друга, политичке противнике. Могућности злоупотреба одавно су превазишле проблем регулисања рада безбедносних служби, који је опседао интелектуалце, опозицију и јавност деценијама.

Ко „шиша“ закон

Велика афера избила је и око телефонских листинга које од мобилних оператера узимају обавештајне службе без икакве контроле. Причу су отворили повереник за заштиту података о личности и омбудсман, после извршеног надзора, који је показао да је озбиљно угрожена приватност грађана. Испоставило се да је само једном од четири оператера, за годину дана, поднето 4.400 захтева за приступ „задржаним подацима“ (ко је, са ким, колико често, колико дуго, и одакле разговарао). За више од половине њих није постојао никакав правни основ. Овим је грубо прекршен закон, јер увид „следује“ полицији и безбедносним службама само на основу одлуке суда. А и они податке могу да траже само за потребе кривичног поступка или ако се сумња да је угрожена безбедност Србије.

Упркос томе, оператери су одобрили готово све захтеве. Повереник је тада изразио посебну забринутост због онлајн приступа базама података. Од четири оператера телефоније само један је бележио директне приступе, и за годину дана избројао је чак 272.000. Остали, иако су по закону морали, нису водили никакву евиденцију. Заједно са БИА, која има директан дневни приступ комплетном телефонском саобраћају у земљи, процењено је да су приступи онлајн базама достигли за годину дана неколико милиона!

Било је очигледно да је закон прекршен, јер се у Србији сигурно не води толико кривичних поступака колико је листинга тражено. А налоге за увид у податке о комуникацијама давали су чак и нижи руководиоци безбедносних служби!

Највише писаних захтева за увид у листинге поднели су МУП, судови, тужилаштва, и далеко мање безбедносне службе, док су онлајн приступ имали „безбедњаци“. Како је тада нагласио омбудсман Саша Јанковић, могуће је да су у систем упадале и податке злоупотребљавале чак и приватне агенције!

Недавно је заштитник грађана обавио контролу над безбедњацима и због тврдњи да је било злоупотребе тајних претреса приликом хапшења Дарка Шарића. У извештају који је уследио децидно стоји да БИА врши тајне претресе, али поштујући уставне гаранције неповредивости стана.

Тајни претрес

Он је објаснио да наши прописи не знају за „тајни претрес“, већ само за „претрес“, а Устав искључује било какву могућност прикривеног уласка службених лица у нечији стан. Али, меру тајног претреса користе све тајне службе света и она је прописана унутрашњим актима БИА који нису доступни јавности. Контрола је показала да БИА не улази тајно у наше домове, већ је у оптицају само „обичан“ претрес који обавља полиција, и то по одлуци суда, уз записнике и сведоке. Јанковић, ипак, није желео да открије где се, онда, врше тајни претреси. Он је само обзнанио да одлуку да БИА према неком спроведе тајни претрес, по постојећим прописима, доноси директор саме Агенције, а на предлог оперативаца. То значи да БИА сама себи предлаже да га спроведе, сама га ради и резултате задржава за себе!

Чак и у земљама познатим по широким овлашћењима тајних служби, тајни претрес одобрава орган независан од службе, често суд. Пошто ова мера омогућава служби да приступи нечијим стварима, које ће касније можда бити коришћене као докази, суд мора у евентуалном каснијем поступку да зна да је приступ постојао.

Негде је чак пракса да се цео тајни претрес снима, како би касније постојале гаранције да ниједан доказ није подметнут. Зато је Јанковић предложио да се у будућим изменама Закона о БИА предвиди да одлуку о тајном претресу доноси суд или тужилаштво.

Наши прописи омогућавају омбудсману непосредан приступ свим, па и најтајнијим подацима који су потребни да оствари циљ контроле. Уједно, он је дужан да прође најригорознију безбедносну проверу и тајне чува и након што му престане дужност.

ВИШАК ДОЈАВА

Да је наш народ одувек волео да цинкари комшије, колеге, рођаке, да се додворава разноразним ниже или више рангираним службеницима обавештајних служби, доказује и један плакат Гестапоа из периода Другог светског рата. На њему окупаторска тајна полиција позива грађане да престану са дојавама, јер нема довољно капацитета да све буду обрађене!

ИСМЕЈАНИ ПРЕДЛОЗИ

Пре неку годину заштитник Саша Јанковић и повереник Родољуб Шабић били су усамљени у захтеву да се испоштује Уставом загарантована приватност комуникације и да се омогући контрола рада тајних служби. Јанковићев амандман на Закон о електронским комуникацијама из 2010, којим је тражио да се у приватност комуникација задире само по одлуци суда, посланици тада владајуће странке су исмејали. Јанковић и Шабић су оспорили уставност тог, али и закона о ВОА и ВБА. Њихови захтеви су усвојени и ниједан пропис не дозвољава више увид у листинге, локацију, време разговора и његову садржину без парафа судије.

КРЕИРАЊЕ ЛИДЕРА

У Србији највећи утицај имају британска, америчка и немачка обавештајна служба, а нешто мањи руска и француска. Како тврде извори „Новости“, стране службе највише интересују јавне личности. Проучавају њихове способности, врлине, слабости. Често се опредељују за оне који имају амбиције да у политичком погледу напредују, али немају врхунске потенцијале, па су зато лојални оном ко их погура, и подложни утицајима. Њих шаљу на лидерске курсеве, где им формирају свест о потреби прихватања вредности тих земаља, форсирају их, доводе на кључне позиције, и преко њих креирају друштвени и политички живот у земљи. Тренутно је страним службама у фокусу Српско-руски центар за ванредне ситуације у Нишу.

Извор: Новости