Потапање ваљевске Грачанице

Песник: Миодраг Томић Стублински

Потапање Ваљевске Грачанице

Сатана се зацарио јесте,
у Држави без Срца и главе,
место срца сподоба без лица,
место главе светска варалица.
Први смрди Андрићу на венцу,
други служи Енглезу и Немцу.
Кад државно благо похараше,
фашистима фирме распродаше.
Свету земљу поклонише псима,
сатанином коту Шиптарима.
Ал’ ту краја пропасти не беше,
док последњу пару не узеше,
да несрећа буде већа наша,
на власти је пријатељ усташа,
руши цркве, калуђере бије,
по Србији подиже џамије,
турско царство полако обнавља,
на костима српског православља,
још велича Степинца убицу,
и ваљевску руши Грачаницу,
и Савинцу храст Немањин секу,
док с икона реке суза теку.
Ал’ не види фашистички слуга,
стиго рачун за наплату дуга,
с неба стигла жарка светлост бела,
рука правде светог Архангела.
Не зна овај Врховник без главе
што га жбири Сатанини славе,
да ко дирне Цркву и Олтаре,
и Светиње Немањићке старе,
и Крст часни потопи у воду,
судија ће бити свом породу.
К’о Салома игра за Ирода,
а кад Цркву потопи та вода,
из воде ћеш зачути опело,
како твоје сахрањује дело.
Над водом ће орао да пишти,
док ти грешни пород не уништи.

Одгуслао:
Нутешан Подруговић млађи
Написао:
Миодраг Томић Стублински




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *