Песник: Младен Шарчевић
Илустрацију урадио: капетан ЈСО Ненад Бујошевић
Кад смо били на бојиште
ђе потоци крви теку,
нико раван не бијаше
команданту Улемеку!
Сада Ненад Бујошевић
поруку Нам шаље ову:
„Ој вукови спремајте се
Дечани Нас свети зову.
Оно што смо започели
деведесетосмог љета,
то морамо довршити
то је Наша дужност света.“
На ово се надовеза
Јовановић Звеки љути,
када јунак проговори
Јединица сва заћути.
„Годинама у снове ми
један исти сан долази,
како Наша Јединица
косовскијем пољем гази.
И шиптарску банду гони
од свих србских манастира,
а иза Нас као некад
чу се пјесма од пастира.“
Када Звеки ово каза
Легија им само рече:
„Браћо моја добро знате
колико ме рана пече.
Кад божури процвјетају
и вријеме Наше дође,
спремите се браћо моја
на Косово да се пође.
У бојеве ја пред Вама
поново ћу први ићи,
а Ви ћете браћо моја
бити нови Обилићи!“
Срце мало, како је пре свега нацртано с осмехом на лицу.
Доћиће поново време Ваше, надам се што пре. Света земља како сам имао прилике лично да се уверим, плаче за Вама. Срби са Косова и Метохије са сетом у очима гледају на ваша обележја. Бог је свемогући, и учинише да неправда против Вас нестане. И да Србија опет постане слободна. Живи и здрави ми били господо последњи витезови православља!
амин