ПОПИС ЗАБОРАВЉЕНИХ: Србија прави списак свих Срба изгинулих у ратовима 20. века!

Величина једног народа огледа се и у односу према прецима. О томе колико су Срби у томе подбацили говори чињеница да не постоји евиденција гробаља ни тачни подаци о броју погинулих ратника Балканских ратова ни Првог светског рата. Не постоје чак ни тачни подаци о погинулим у рату НАТО против Србије 1999

Иако је српски народ у 20. веку претрпео огромне цивилне и војне жртве, оне ни до данас нису побројане. На састанку 28 представника културних и научних институција, невладиних организација и удружења из Србије и Републике Српске договорен је конкретан план рада на прављењу јединствене базе података са именима и презименима, до којих се може доћи, свих страдалника у ратовима који су у прошлом веку дестковали Србе: два балканска, два светска, једном југословенском – грађанском и НАТО агресији.

–  Величина једног народа огледа се и у односу према прецима. О томе колико су Срби у томе подбацили говори чињеница да не постоји евиденција гробаља ни тачни подаци о броју погинулих ратника Балканских ратова ни Првог светског рата. Не постоје чак ни тачни подаци о погинулим у рату НАТО против Србије 1999. Ове поражавајуће чињенице окупиле су људе вољне да започну прављење јединствене базе података српских жртава у 20. веку. Ово је последња прилика да исправимо, допунимо и објединимо постојеће податке – каже проф. др Вељко Ђурић Мишина, в. д. директора Музеја жртава геноцида.

Ова институција је с невладином организацијом МИПА била иницијатор састанка на коме је договорено како да се приступи попису страдалих

– Српски народ је у новијој историји у ослбодилачким и одбрамбеним ратовима поднео небројене жртве. Поштовање према њима требало је да буде исказано и кроз форму сакупљања њихових личних података, али то до данас није урађено – рекао је др Андреј Фајгељ из МИПА.

Републички завод за статистику на себе је преузео стварање информатичког решења базе података у којој ће именом и презименом, датумом и местом рођења и смрти бити наведне све жртве.

– Технички гледано, стварање такве базе лако је решиво. Бојим се да ће проналажење и упаривање података бити проблем – приметио је Бранко Јиричек, помоћник директора Републичког завода за статистику.
Историчари се слажу да је прикупљање података веома тежак посао много деценија после догађаја, у ситуацији кад су архиве, ако су и постојале, уништаване и растуране. Они признају да подаци не могу бити комплетни, али да их са сваким даном одуговлачења има све мање. Зато је договорено анимирање свих локалних музеја, архива, удружења и истраживача да учествују у овом подухвату.

У Музеју жртва геноцида истичу да су музеји у Крагујевцу и Краљеву пример савесног рада на сакупљању имена жртва које је немачка војска стрељала у октобру 1941. године.

– Ова истраживања су жртве после неколико деценија извукле из анонимности у коју су гурнуте паушалним политичким прбројавањем броја страдалих. Много је страшније кад прочитате имена и презимена 2.381 човека убијеног у Крагујевцу и више од 2.500 у Краљеву, него кад се наведе неки анонимни број. Индикативно је да су због политичког процењивања броја жртва, без сакупљања података, неке наше тужбе падале и на суду – каже Ђурић.

Учесници састанка признају да ће број имена страдалих Срба бити само доња граница укупног списка страдалих који ће заувек остати отворен.

– Ни режим краља Александра, ни касније Брозов нису били заинтересовани за пописивање српских жртава. Александар није желео попис српских жртава у првој Југославији јер би се појавило питање за шта су они гинули. Комунистички режим није хтео попис јер би он довео у питање такозвану југословенску револуцију у којој су лавовски део жртава дали Срби. Последњи попис жртава у Другом светском рату урадио је Субнор 1964. Ти подаци откривени су тек 1992, а имају и недостатке. Наравно, у њима нема жртава комунистичког терора чије су главне жртве Срби – каже Ђурић.

Он подсећа да је Озна 1945. отела архиве Дијане Будисављевић која је спасавала животе српске деце заточене у усташким логорима, тако што их је смештала у хрватске породице и објекте Католичке цркве. Павелић је дозволио да им се животи поштеде, под условом да буду одгајени као Хрвати и католици.

– Дијана Будисављевић је чувала картотеку с именима и подацима деце да би после рата могла да се врате породицама. Међутим, агенти Озне су јој 1945. одузели ту архиву и српски народ губи бар 10.000 деце која су прекрштена и одрасла несвесна свог правог идентитета – наводи Ђурић.

Стигли до првог рата

Војни архив већ годину дана прави базу података војних жртава ратова од 1912. до 1918. године.

– Пописују се само војне жртве, јер само о њима постоје подаци, до сада их је 135.000 унето у базу података. Постоји укупно три милиона докумената о Првом светском рату само у централном архиву и сви они морају да се прегледају, али и локални архиви праве своје базе података – рекао је начелник Војног архива, пуковник Милорад Секуловић.




3 коментара

  1. aleksandar

    Dobor je da se pokusa evidentirati ljudi posle toliko decenija i da se ozbiljno to uradi.Pogtvo da se iskoristi sve sto postoji u nasim arhivama,a isto tako i sredzivanje nase zaostavstine sto jeisto tako veoma vazno imati iposedovati.A sa ovim napretkom tehnologije bice mnogo brze ilakse sredzivanje tih podataka.Ipak za sve treba jedno vreme kako bi se oba projekta uspesno zavrsila i posedovati i prikazati javnosti.

  2. Драгољуб П. Бадрљица, проф. из Мокрина

    Спреман сам дати свој скромни допринос за спискове свих жртава у 20. веку.
    У Великој Кикинди је било покушаја, после Првог светског рата, прављења спискова умрлих ратних заробљеника из : Србије, Русије, Румуније…

  3. Dragica

    Ja sam unuka Stevana Anokića koji je poginuo u Drugom svetskom ratu, a sahranjen je na Vojničkom groblju u Zagrebu. Pokušavala sam da ga nađem na svim spiskovima poginulih boraca i primetila sam da uopšte nije obuhvaćena Istočna Srbija, a mnogo je njih poginulo. Vrlo je lako doći do podataka. U Dobri ( Istočna Srbija) postoji spomenik palim borcima u Prvom i Drugom svetskom ratu. Verujem da u većini sela postoje spomenici pa ako nemaju nikog od živih na spomeniku pišu imena i prezimena poginulih boraca. Na spomeniku je i ime mog dede Stevana. Ja ću vam poslati sliku spomenika pa možete da napravite spisak.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *