Пилоту Миленку Павловићу

Песник: Василије од Семберије


Миленко Павловић / Фото: Приватна архива

Узех перо, Бога ме срамота,
Не постоји песма за Пилота?
Опево сам Ратка и Споменка,
Зашто не бих Павловић Миленка.
Искуснога Небескога Вука,
Команданта Ловачкога Пука
Беше време „Нато Агресије”
Кад и птица у шуми се крије.
„Ја ћу плавом небу да се винем,
Место вас ћу Децо да Погинем.
За мој живот мене није брига”
И полеће на крилима „Мига”
За све моје потомке и претке
У кабини „Двадесет Деветке”
Над Ваљевом изнад родног града,
Где је рођен, ту ће и да страда.
Напало га шеснаест авиона,
„Миража”, „Торнада” и „Фалкона”
Без имало савести и блама,
Шта је шаран међу Ајкулама.
Каква је то љута Борба била,
Кад је Соко остао без крила.
Са свих страна почеше да бију,
Ко громови на Светог Илију.
А од Тузле три су пројектила,
Миленковог „Мига” оборила.
Хероја што своју земљу брани,
Убили су људи од Погани.
Убили те храбри Српски Сине,
Кукавице неке из Даљине.
Убица се нит крије, нит брани,
Павловића руше Холанђани!
Било је то четвртога маја,
од живота Пилот се раздваја.
У читанке морају те ставит’,
Историја Херојем се Бавит’.
Сви јунаци који служе Роду,
Не умиру већ у Вечност оду.




3 коментара

  1. vasilije od semberije

    Захваљујем се најуређенијем Сајту на Интернету
    Зато што ми је објављиваљем мојих песама
    Помогао да сачувамо многе јунаке од Заборава.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *