Памти Србијо НАТО злочине, да би знала ко ти је непријатељ

bombardovanje-nato-agresija-1999-ratni-zlocin

„Што није записано – заборави се,
што се заборави као да није постојало!“

Св. Николај Србски

У 20. веку када је пали човек дефинитивно одбацио Господа и прихватио да служи мамону, Србски народ је као ниједан народ у свету (сразмерно свом броју) доживео страдање. Наша су гробља највећа, наш бол је најдубљи, а Србе и данас прогоне са својих вековних огњишта.

Убијено је преко четири милиона Срба, од којих је преко милион уморено до тада невиђеним мучењем по логорима и тамницама горде и „културне“ Европе. На крају тог злогласног века, уместо да цео свет ода признање мученичком и часном Србском народу, који је због своје љубави према Господу и слободи, поднео толику жртву, претворен је вољом светских моћника, из мученика у злочинца. Прво су НАТО фашисти од 30. августа до 14. септембра 1995. године бацили на Србе у Републици Српској преко 10.000 тона бомби са осиромашеним уранијумом, убили 153 цивила и нанели велику материјалну штету.

А, онда је 24. марта 1999. године Србски народ стављени ван закона и са њим они који управљају овим палим светом, раде шта хоће. Тог датума када је почело немилосрдно бомбардовање Србије од стране фашистичке организације НАТО, светски моћници су објавили рат човечанству и показали да за њих не важе ни Божији, ни људски закони. После Србије, светски моћници преко САД, ЕУ, Ватикана и НАТО-а, отворено и без мало милости кажњавају све оне земље које хоће да сачувају своју слободу и неће да прихвате сатанистичку иделогију Новог светског поредка: Авганистан, Сомалија, Ирак, Обала Слоноваче, Египат, Либија, Сирија, Украјина…

У времену од 24. марта, када су око 19:45 часова пале прве бомбе у Приштини, па до 10. јуна око 19:35 часова када је пало последњих пет пројектила који су погодили касарну у Урошевцу, сатанине слуге су у језивом и без имало милости бомбардовању, на нашу земљу бацили преко 30 хиљада тона бомби са осиромашеним уранијумом, убили 1.002 војника и полицајаца и преко 2.500 цивила (власт никада није утврдила тачан број страдалих, јер то није у њеном интересу), од тога 89 деце, преко 5.000 је било рањених, привреда је уништена, а штета се процењује на преко 100 милијарди долара, заувек су нам затровали наше реке, планине и плодне равнице.

И ако су вође тог злочиначког дела, лицемерно названог „милосрдни анђео“, тврдили да бомбардују само војне циљеве, они су смишљено највише бомбардовали цивилне циљеве и то користећи забрањене касетне бомбе: стамбена насеља у великим градовима, болнице, школе, вртиће, мостове, фабрике, зграду телевизије, цркве и манастире, инфраструктуру. У том мноштву потресних страдања од НАТО бомби, издвојићемо само неколико да подсетимо на суровост тог злочина: 5. априла око 20:22 часа, НАТО авиони су истресли на стамбену област у Алексинцу 550 килограма бомби, 11 људи је погинуло, а 50 је тешко повређено; Другог дана Васкрса, 12. априла 1999, са два пројектила су погодили путнички воз на линији Београд – Солун на железничком мосту преко Јужне Мораве у Грделичкој клисури. Број погинулих никада није утврђен, а многи путници се и данас воде као нестали; 23. април око 2:06 часова, бомбардована је зграда Радио-Телевизије Србије у Абердаревој улици у Београду.

Погинуло 16 особа, 3 задобило тешке а 13 лаке телесне повреде; 1. мај погодили су путнички аутобус код места Лужани, погинуло око 70 људи, већином деца и жене; 7. маја на Ниш су бацили касетне бомбе, погунило 15 људи; На Свету Тројицу 30. маја око 13 часова, погодили су са два пројектила мост код Варварина и убили 17 људи.

Трогодишња Милица Ракић коју су НАТО злочинцу убили на ноши у купатилу, симбол је стpaдaњa и невиности. Као што су то били и шестогодишњи Бранимир Станијановић пострадао са оцем Видосавом и мајком Дивном у возу који су НАТО пројектили погодили у Грделичкој клисури. Тога дана он је с родитељима, са васкршњим даровима, кренуо у посету сестри. Или девојчица Бојана пострадала у Мердарима. Или Стефан и Дејана у Раљи код Београда. Или четворогодишњи Марко, пострадао у избегличком насељу код Ђаковице. Или Оља и Јулија у Мурини код Берана. Или Девојчица Драгана пострадала у Старом Грацком код Приштине, на мученичком Косову. Или Сања Миленковић, најбољи математичар Југославије, која је убијена на Варваринском мосту док се враћала из Цркве на Свету Тројицу.

Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244 по којој Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом Унмика и Кфора. Са војском и полицијом у Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других не-Албанаца. Преостали Срби су остали да живе на северу Косова и у изолованим енклавама и све их је мање.

После тог злочиначког бомбардовања Србије, до тада једна слободна, независна и часна земља је окупирана и пала је у ропство, беду и сиромаштво, а крајни циљ свега тога је њено потпуно уништење. Некада суверена земља Србија постала је обична колонија, која се ништа не пита већ преко издајничке власти само аминује вољи светских зликоваца, а Срби су постали обични робови. Оно што је од привреде остало после бомбардовања, преузели су странци и тајкуни, чак и природне ресурсе. Народ се експлатише као у робовласничко доба, ваде нам органе и на нама врше експерименте.

Пуних 11 недеља НАТО пакт је на овим просторима сејао смрт и осиромашени Уранијум, због кога ће радиоактивни ореол „милосрдног анђела“ лебдети над овим просторима заувек. Пре НАТО бомбардовања, број нових случајева карцинома у Србији је износио око 1.800 годишње, последњих година он се попео на 4.000 – 5.000 и стално расте. Убијање Срба не да је смањено после бомбардовања, него је повећано. После доласка КФОРА на КиМ, убијено је или отео преко хиљаду Срба и за то нико није никада одговарао.

Одлучност светских моћника да уз помоћ шиптара затру нам и семе показао је 17. март 2004.године, када је над Србима на КиМ учињен невиђен погром од стране шиптара уз пасивно посматрање КФОР-а, у којем је: убијено 19 Срба, повређено 170, уништено или тешко оштећено 39 светиње, срушено 900 србских кућа, 6 градова и 9 села етнички очишћено, протерано око 4.000 Срба. 17. фебруара 2008.године, шиптари су уз помоћ оних који су нас бомбардовали прогласили сатанистичку творевину државу Косово. У фебруару 2010. година у заједничкој акцији издајничке световне и црквене власти и шиптарских терориста протеран је са КиМ, онај који је спречавао издају КиМ, Владика Артемије са својим монаштвом.

После тога издајници Бога и рода световна власт у Београду и црквена власт су окончали своју издају 2013/14. године постављајући границу између централне Србије и КиМ, признајући власт шиптарских терориста у Приштини и терајући народ на КиМ на шиптарске изборе.

Данас Србски народ трпи терор и у Хрватској, БиХ, Црној Гори, Македонији, па и у централној Србији, посебно у Рашкој, на југу и у Војводини, а све то подстичу злочинци који су нас бомбардовали, уз помоћ духовне и световне власти у Србији.

Све наведено говори да светски моћници преко САД, ЕУ, Ватикана и НАТО-а имају за циљ да Србију и Србски народ униште, јер се као Православни Хришћани, као деца Божија, као Светосавци не уклапамо у њихове сатанистичке планове. Крајњи циљ светских злочинаца, сатаниних слуга, је да нас принесу на жртвеник Новог светског поредка, на којем ће мамону бити принесена на жртву и наша држава и наш народ. За све њих ми смо само марва коју треба искористити до крајних граница, односно у нама виде само извор сировина и органа који су поптребни за одржавање њиховог система.

Упркос непобитним чињеницама које говоре о зверствима, које је злочиначка организација НАТО, као непосредни извршиоц одлука САД, ЕУ и Ватикана, односно светских моћника, чинио у току бомбардовања и чини то и данас према Србима, издајничка политичка и црквена елита Србије, независно од воље народа, врши глобалистичко-екуменистичке интеграције. Због тога они преко медија који су потпуно под њиховом контролом, кроз образовање наше деце, мењају свест народу Србском, да би зло које нам чине САД, ЕУ, Ватикан и НАТО сматрали благословом, а само због наше кривице нама није лепо, јер нисмо као сав „нормалан свет“. То је најбоље објаснио социолог др Слободан Вуковић речима: „Још у античком Риму се знало да војна победа није довољна за пораз противника, право освајање обавља се наметањем вредносног система победника као „Божје воље”!“

Злочине које су учинили они који су огрезли у сатанизам и крвне жртве САД, ЕУ, Ватикан и НАТО као непосредни извршиоц, не само да не смеју бити заборављени, већ не смеју бити ни опроштени, јер то су злочинци који се не кају, већ настављају и данас тај злочин према Србском народу.

„Што ћутиш, ћутиш, Србине тужни?
Протљај очи! Слава те зове…
Грешниче тешки, тржи се, тресни
ланцем о земљу! Нек мине мрак!
Нек душман види, нек душман чује,
да Срб још живи, да је јунак!“

Владимир Васић – „Нек види душман“

„Господе Исусе Христе, Свемогући Сине Божји, извуци народ Твој, многогрешан и многострадални, од муке земаљске и и душевне. Спаси нас и ослободи нас робовања греху, страстима, подај врлину и жељу за ослобођењем домовине измучене наше Србије!“ Св. Николај Србски

Братство Светог краља Милутина




2 коментара

  1. Zoran

    Ми Срби смо познати и још по једној глупости : ИМАМО ПЛИТКО ПАМЋЕЊЕ И БРЗО ЗАБОРАВЉАМО. На жалост.
    Одавно смо требали да се дистанцирамо од тих западних гована и Евроамерике. Ја бих све азиланте пропуштао на запад, у ЕУ. Још би им помогао да што више и брже пређу границу.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *