Отров гутамо и по закону

ДОЗВОЉЕНА количина опасног афлатоксина десет пута је већа у Србији, него што је то случај у земљама ЕУ, па и у суседној Хрватској, јер то дозвољава правилник о количини отровних супстанци у намирницама. Овај податак додатно је подигао панику међу потрошачима, иако инспекцијске анализе указују на то да је са млеком у нашој земљи све у прописаним границама.

Блажи критеријуми када је безбедност хране у питању, нису, кажу надлежни, разлог за бригу, јер су контроле редовне. У Министарству пољопривреде упозоравају да треба бити веома опрезан приликом коментарисања употребе опасног састојка, јер постоји више врста афлатоксина. Тврде и да ситуација није толико „црна“, као што делује.

– У Србији је дозвољена количина афлатоксина у млеку 0,5, а просек у земљама ЕУ је 0,05 милиграма по килограму – тврде у овом министарству. – Међутим, та разлика не значи много. Наиме, све лабораторијске анализе у нашој се земљи раде према европским стандардима, управо због тога што се домаћи производи извозе у Европу, а и њихова храна долази код нас.

Без обзира на то што нас надлежни умирују речима да је све под контролом, потрошаче ових дана „бомбардују“ многобројне вести о зараженој, поквареној, па чак и канцерогеној храни.

– Инспекције безбедности и квалитета хране у промету спроводе се континуирано, кроз самосталне, организоване и контроле по пријавама потрошача – тврди Сања Челебићанин, начелница Републичке ветеринарске инспекције. – Редовно се испитују сви који храну животињског порекла излажу на тржишту, и то: специјализовани малопродајни објекти, као што су месаре, рибарнице, продавнице млечних производа, или деликатеса, самопослуге, мегамаркети, ресторани и зелене пијаце.

У току прошле године, ветеринарски инспектори обавили су 41.075 редовних службених контрола, од чега 13.333 у објектима у малопромету. Такође је обављено и 776 акцијских контрола, због спречавања илегалног промета хране животињског порекла. У одређеним периодима током године, рецимо за време празника, или током летњих месеци, тврде у Ветеринарској инспекцији, ванредне контроле промета хране су чешће.

СУМЊИВО 28 УЗОРАКА МЛЕКА

БЕОГРАД – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде саопштило је у среду да је од 300 обрађених узорака, 272 узорка показало потпуну безбедност ове намирнице, а да је 28 узорака на граници дозвољених вредности афлатоскина.

У саопштрењу се наводи да се сумњивост тих узорака не мора нужно односити на присуство афлатоксина М1 који је канцероген, па се из овог разлога раде прецизнији тестови (потврдне методе) и детекција овог конкретног микотоксина.

Министарство је навело да ће, уколико даље анализе докажу присуство афлатоксина М1 у неком од узорака у којима је афлатоксин на гранично дозвољеним вредностима, објавити о којем млеку и којим произвођачима је реч и наложити законом предвиђене мере према њима.

ПЛЕСАН ОПАСНА ПО ЗДРАВЉЕ

СТЕВАН Благојевић из београдског Института за физичку хемију објашњава да су микотоксини метаболити разних плесни, који у организму људи и домаћих животиња изазивају здравствене проблеме.

– Млеко и млечни производи, исто као и месо, не смеју садржавати „афлатоксина“ М1 више од 0,5 микрограма по килограму, исто као ни „афлатоксина“ Б1 – наводи Благојевић. Употреба дозвољених концентрација тих материја у Србији у намирницама регулисана је посебним правилником, који је мењан последњи пут 2011. године.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *