ДОЗВОЉЕНА количина опасног афлатоксина десет пута је већа у Србији, него што је то случај у земљама ЕУ, па и у суседној Хрватској, јер то дозвољава правилник о количини отровних супстанци у намирницама. Овај податак додатно је подигао панику међу потрошачима, иако инспекцијске анализе указују на то да је са млеком у нашој земљи све у прописаним границама.
Блажи критеријуми када је безбедност хране у питању, нису, кажу надлежни, разлог за бригу, јер су контроле редовне. У Министарству пољопривреде упозоравају да треба бити веома опрезан приликом коментарисања употребе опасног састојка, јер постоји више врста афлатоксина. Тврде и да ситуација није толико “црна”, као што делује.
– У Србији је дозвољена количина афлатоксина у млеку 0,5, а просек у земљама ЕУ је 0,05 милиграма по килограму – тврде у овом министарству. – Међутим, та разлика не значи много. Наиме, све лабораторијске анализе у нашој се земљи раде према европским стандардима, управо због тога што се домаћи производи извозе у Европу, а и њихова храна долази код нас.
Без обзира на то што нас надлежни умирују речима да је све под контролом, потрошаче ових дана “бомбардују” многобројне вести о зараженој, поквареној, па чак и канцерогеној храни.
– Инспекције безбедности и квалитета хране у промету спроводе се континуирано, кроз самосталне, организоване и контроле по пријавама потрошача – тврди Сања Челебићанин, начелница Републичке ветеринарске инспекције. – Редовно се испитују сви који храну животињског порекла излажу на тржишту, и то: специјализовани малопродајни објекти, као што су месаре, рибарнице, продавнице млечних производа, или деликатеса, самопослуге, мегамаркети, ресторани и зелене пијаце.
У току прошле године, ветеринарски инспектори обавили су 41.075 редовних службених контрола, од чега 13.333 у објектима у малопромету. Такође је обављено и 776 акцијских контрола, због спречавања илегалног промета хране животињског порекла. У одређеним периодима током године, рецимо за време празника, или током летњих месеци, тврде у Ветеринарској инспекцији, ванредне контроле промета хране су чешће.
СУМЊИВО 28 УЗОРАКА МЛЕКА
БЕОГРАД – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде саопштило је у среду да је од 300 обрађених узорака, 272 узорка показало потпуну безбедност ове намирнице, а да је 28 узорака на граници дозвољених вредности афлатоскина.
У саопштрењу се наводи да се сумњивост тих узорака не мора нужно односити на присуство афлатоксина М1 који је канцероген, па се из овог разлога раде прецизнији тестови (потврдне методе) и детекција овог конкретног микотоксина.
Министарство је навело да ће, уколико даље анализе докажу присуство афлатоксина М1 у неком од узорака у којима је афлатоксин на гранично дозвољеним вредностима, објавити о којем млеку и којим произвођачима је реч и наложити законом предвиђене мере према њима.
ПЛЕСАН ОПАСНА ПО ЗДРАВЉЕ
СТЕВАН Благојевић из београдског Института за физичку хемију објашњава да су микотоксини метаболити разних плесни, који у организму људи и домаћих животиња изазивају здравствене проблеме.
– Млеко и млечни производи, исто као и месо, не смеју садржавати “афлатоксина” М1 више од 0,5 микрограма по килограму, исто као ни “афлатоксина” Б1 – наводи Благојевић. Употреба дозвољених концентрација тих материја у Србији у намирницама регулисана је посебним правилником, који је мењан последњи пут 2011. године.
