Отимање Војводине је почело!

Пише: Предраг Ћеранић, стручњак за безбедност

Приприме за издвајање Војводине из састава Србије добијају на интензитету. Хрватске службе безбедности у Војводини су веома агилне у испуњавању захтева британске, америчке и nемачке агентуре, које се првенствено огледају у намерама да се велики привредни комбинати у Војводини купе, затим доведу у стечај с обзиром на циљ да се привреда уништи, а настали економски проблеми припишу Београду.

vojvodina

Уз то, британски агент Амадео Воткинс у улози званичног саветника министра одбране спровео је реформу Војске Србије, а сада, у улози саветника МУП-а Србије спроводи реформу полиције. Ема Лосон, која је британском премијеру Камерону била спин доктор, тренутно обучава министре у Влади Србије, и организује семинаре за припаднике МИП-а.

Саветодавна улога Британаца у Влади Србије је тешко објашњива, с обзиром на британске намере да се Србија сведе на територију коју је имала као кнежевина. Наиме, у пројекцији Велике Албаније, Србија остаје без Ниша, односно Албанија сеже до Старе планине.

Влада Србије прихватила је да финансира Реком, пројекат Наташе Кандић, знатан број медија је у рукама странаца, што ствара простор за низ манипулација, поготово када се има у виду улога Еме Лосон у контроли комуникација. Све наведено може да се одрази јако лоше по Србију, нарочито у периоду када се интезивније ради на издвајању Војводине из њене уставне структуре. Војводина је недавно добила Академију наука Војводине (ВАНУК), а ускоро треба да стекне и фискалну аутономију. У плану, чији је носилац Бојан Пајтић, Хрватска и Мађарска треба да јавно и оптужујуће укажу на кршење права националних мањина.

Иначе, план за Војводину можемо посматрати кроз неколико фаза: Прва, за коју се цени да је завршена, подразумева промену власничке структуре над земљиштем, великим комбинатима и банкама. У другој фази, замишљено је јачање цивилног сектора, који углавном финансира Сорошова фондација, а пропагира слабљење веза са Србијом, јачање политичких партија и политичких фигура типа Пајтића и Чанка. Ипак, главна улога цивилног сектора јесте да у свести становништва створи потребу за денационализацијом и рестаурацијом аустроуграске границе, као и о важности хрватског капитала, у чему велику улогу има компанија Ивице Тодорића. У трећој фази планирано је да се измени свест становништва у смислу стварања погрешне перцепције о приликама у окружењу, односно да преовлађује максима – све је у савршеном реду. Настоји се створити летаргија, како се не би реаговало на предвиђене догађаје, а што се постиже психолошким операцијама и хибридним ратом.
Користе се манипулације у мас медијима и на друштвеним мрежама. Видљив је изостанак реаговања јавности на промену демографске структуре у Војводини, а која се нарушава приливом избеглица које враћају из ЕУ. Немачка и Мађарска се решавају избеглица придошлих са Косова, а сугерисано им је да се настане у Војводини и изјасне као Мађари или Хрвати.

Британци су већ имали намеру да у Војводини подстакну сукобе мађарских фашистичких група са снагама безбедности Србије, али се Немачка томе жестоко успротивила. Немачка је и против етничког чишћења Срба из БиХ јер су Немци свесни британске намере да се у срцу Европе направи калифат, што би, по немачкој процени, трајно дестабилизовало ЕУ. Међутим, англосаксонска коалиција улаже велике напоре да наруши добре односе Меркелове и француског председника Оланда, јер подржавају Путинову мировну иницијативу у Украјини. Руководе се проценом да је слаба ЕУ идеална за рат против Русије, који би за циљ имао подстицање унутрашњих немира и уклањање Путина са власти, након чега мисле да би лакше овладали руским ресурсима. Наведена идеја је скована у главама Рокфелера, Ротшилда и Бжежинског, који сматрају да са њима и свет треба да нестане.

Британску улогу у Војводини, као и претходно, упорно залагање за усвајање резолуције о Сребреници, треба посматрати у склопу британских настојања да врате некадашњи империјални сјај, за шта цене да им могу послужити оружани сукоби на Балкану. Британски министар спољних послова Филип Хамонд назвао је премијера Вучића и замолио га да оде на Комеморативни скуп у Поточарима. Такође, амбасадори Немачке и Сједињених Држава у Београду сугерисали су Вучићу да би било добро да оде у Поточаре. Међутим, Филип Хамонд је Вучића назвао како би био сигуран да ће Вучић доћи у Поточаре. Британско инсистирање на Вучићевом одласку било је у циљу анулирања руског вета. Британци планирају да и наредне године поднесу резолуцију о Сребреници. Резолуција им је потребна како би Хашки трибунал добио легитимитет, ради оправдања Бошњака ако би се одлучили на ратни поход на Републику Српску, а резолуција је потребна и Сједињеним Државама како би легитимитет добило и бомбардовање Срба, јер истина о Сребреници полако избија на видело, једнако као и политички карактер Хашког трибунала.

 

Фонд стратешке културе




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *