Војни полигон

Освета за смрт руског војника: Чечене казна стигла у Сирији

Русија не заборавља и не прашта. Пилоти руског ваздухопловства у понедељак су напипали и убили свих осам чеченских терориста код сиријског гасног налазишта Ал Шаер.

Јевгениј Радионов

Удар су извели на тачно 20 година од како су Чечени ножем одсекли главу Јевгенију Радионову (1977-1996), војнику који је после 100 дана жестоког мучења одбио да скине с врата крстић добијен на крштењу, одбаци православље и прими ислам.

Радионов је поновио подвиг Светога ђакона Авакума (1794-1814), који је одбио да се потурчи и певао док је на рамену носио колац до калемегданске Стамбол капије оставивши за собом завет: „Нема вјере боље од хришћанске. Срб је Христов, радује се смрти… А скоро ће Турци долијати…“

Сада су и Чечени долијали, као некада Турци, како им је прорекао Свети ђакон Авакум, а у Русији су и Јевгенија Радионова предложили за свеца. Већ је као новомученик Јевгениј ратник укључен у војничку панихиду коју служе чак и православни свештеници у армији САД.

Радионов је заробљен, а власти су чак мислиле да је дезертирао и тражиле га у родном Чибирлеју код Пензе. А за то време војник је зверски мучен и на крају убијен на свој 19. рођендан 23. маја 1996. Злочин је признао касније ухваћени Чечен Руслан Хајхорев у присуству представника ОЕБС-а.

„Јевгениј Радионов имао је избор и могао је да преживи. Али он је одбио да скине крст с врата. Одсечена му је глава“, причао је Хајхорев.

Док је био још жив, по Чеченији га је тражила мајка, Љубов Васиљевна Радионова. Успела је да стигне до једног од чеченских вођа Шамила Басајева, који се „прославио“ узимањем талаца у болници у Буђоновску када је убијено 130 мештана, и организацијом серије терористичких напада укључујући оне у московском позоришту Дубровка (129 мртвих талаца) 2002. године и у школи у Беслану две године касније (186 деце и 147 одраслих).

Басајев је обећао да ће јој наћи сина и отпустио је, али је за њом послао брата који је готово насмрт пребио Љубов, сломивши јој кичму. Несрећна жена на крају им је платила само да би сазнала место где јој је син сахрањен.

Обезглављено тело је препознала управо по сребрном осмокраком крстићу на скромној узици од кудеље. Чеченски зликовци имали су толико поштовања да су му га положили на груди. Судска експертиза потврдила је идентитет, а Шамила Басајева смрт је стигла 2006.

Председник Чеченске Републике РФ Рамзан Кадиров, који се и сам у младости борио против Руса, јавно се диви Радионову: „То је херојски поступак човека и подлост оних који су га убили.“

Помен и од Срба

Снажно сећање на подвиг Радионова подржава и председник Савеза православних братстава и Савеза православних носиоца црквених барјака. То је Московљанин српског порекла Леонид Симоновић-Никшић, носилац одликовања које му је уручио руски патријарх Кирил.

Савези које предводи пошли су и у Крсни ход неколико хиљада свештеника и верника око гроба Јевгенија Радионова, а на застави је била постављена и икона с ликом ратника. Са њима је била и Јевгенијева мајка Љубов.

Иконе ратника Јевгенија појавиле су се свуда по Русији, али и у Србији и Грчкој. Осим тога, у болничкој цркви онколошког диспанзера у Пензи икона с изображеним Јевгенијем источила је миро.

Према речима свештеника храма Алексеја Бурцова, то се догодило за време вечерње службе. Верници су се молили и изненада осетили пријатан мирис. А онда су угледали капи мира на длану и на грудима, тачно на месту где је Јевгениј носио крст.

„По сведочењу експерата који су извели хемијску анализу, састав мира њима је непознат и не помиње се у литератури“, рекао је свештеник Бурцов.

Крстић у олтару

Јевгениј Радионов сахрањен је близу села Шћаповскоје код Москве, где му над гробом војници чувају почасну стражу. Његов крстић Љубов је предала Храму Светог Николаја у Пижима, где се чува у олтару. У родном месту подигнут му је споменик.

 

И. Козарски / Вести

Коментари (1)

  1. Marko каже:

    Slavi ti veliki heroju i brate pravoslavni !

Напиши коментар