Могуће је да токсичне хемикалије има у намирницама животињског порекла, што је последица исхране затрованим кукурузом у Србији
Награбусили смо, али начисто!
Млеко је само једна од намирница у којој се налази токсични афлатоксин. Проблем у Србији је сточна храна направљена од кукуруза затрованог овом хемикалијом, што је у нашој земљи откривено још на јесен. То значи да ће се ова канцерогена супстанца појавити у свим производима који су настали као последица исхране животиња затрованим кукурузом.
Поред млека и млечних производа, токсин се може наћи у животињском месу, месним прерађевинама, јајима… Када ће и да ли ће и то контролисати надлежни из Министарства пољопривреде, до закључења овог броја нисмо сазнали.
– Не знамо да ли ћемо данас моћи да вам одговоримо – кратко су нам рекли у ресорном министарству.
У Србији и земљама Европске уније горња граница је 0,050 µg/kg за млеко и млечне производе, док је у ЕУ граница за дечје производе нижа и износи 0,25 µg/kg.
Иначе, могуће је смањити концентрацију афлатоксина у организму животиње додавањем минерала који омогућавају да она кроз излучевине избаци отров из организма и не веже га у месо.
Утврђено је да дијета која подразумева већи унос поврћа, посебно шаргарепе, целера и першуна, знатно смањује канцерогене ефекте афлатоксина.
Најугроженија деца
Пошто је афлатоксин широко распрострањен у природи, људски организам током живота развија систем заштите и високу толеранцију на ову хемикалију. Управо због тога су деца најугроженија, а уколико смо стално изложени његовом дејству, опасности од обољења су веће. Најчешћа болест која се јавља јесте управо рак јетре. Лекари истичу да би најмлађи свакако требало да избегавају производе код којих постоји ризик загађења колико год је то могуће.
Изложеност афлатоксинима код људи може се открити на основу анализе крви.
