Обрачун на савском сплаву „Ривер“ и неке недоумице

Пише: Војислав М. Станојчић      

Становници новобеоградских блокова и других делова града на обалама Саве и Дунава у летњим ноћима не могу очи да склопе од несносне музике са сплавова на београдским рекама. Њихова ноћна мора траје обично до зоре, односно све док се „расположени гости“ најзад не повуку на починак. Годинама ови Београђани испаштају своју погрешну одлуку да се населе крај Саве и Дунава, узалуд телефонирају полицији, пишу жалбе и петиције, јер је музика са сплавова неуништива. Објашњења надлежних органа углавном су ова: „Кад год поступимо по пријави и пошаљемо патролу на сплав за који смо добили пријаву да измери јачину звука – покаже се да је у границама дозвољеног“. Тако увек испадне да су власници сплавова успешни у надмудривању са полицијом, а она немоћна да их дотера у ред.

river

Зашто је то тако, можда постаје јасније после обрачуна на савском сплаву „Ривер“ 10. маја ове године, у раним јутарњим сатима. У тучи је, како је јављено, озбиљно повређен голман Партизана Владимир Стојковић, што можда и не би побудило посебно занимање јавности да у њој, наводно, није учествовао и седамнаестогодишњи син председника Владе. Постоје и наговештаји да су овај обрачун покушали да искористе неки важни људи из полиције како би уцењивали премијера. Било је и вести да је управо његов син изазвао тучу, у којој је он тешко повредио Владимира Стојковића. Познато је да је некадашњи голман Црвене звезде, а сада Партизана, под неком врстом фатве ватрених присталица Црвене звезде, а и да је премијеров син ватрени навијач најтрофејнијег српског фудбалског клуба. Све то упућује на могућност да се овај обрачун заврши „успешном уценом председника Владе и постизањем жељеног циља“.

Било би занимљиво знати и да ли туча била унапред припремљена или је почела случајно, а да су затим важни људи из полиције спретно искористили, односно, покушали да искористе неочекивану прилику.

Било како било, обичном грађанину, који баш и нема неку посебну жељу – а ни прилику – да се дружи са посетиоцима сплавова наједном се указао један сасвим нови свет, за који је досад сматрао да можда и не постоји, већ да је измишљен за потребе филмова о организованом криминалу, без којих не би било ни данашње телевизије.

Надајмо се да ће органи унутрашње контроле, или како се већ зову, успешно испитати шта се те мајске ноћи догодило на „Риверу“ и да ће јавност сазнати ко је све учествовао у тучи, ко ју је изазвао и започео… Такође, и са којим је намерама јављено премијеру да се његов син не само тукао, већ и нанео тешке повреде голману.

Насупрот томе, тврди се и да млади Вучић није ни био близу завађених страна, те би требало сачекати подробан извештај комисије. Она уопште неће имати лак задатак, између осталог и због тога што доступни сведоци непрестано дају различите изјаве.

Но, без обзира на поступак који је у току, могу се поставити нека општа питања. Најпре шта је један малолетник тражио у 4 ујутру на сплаву који је, очигледно, место окупљања неких необичних ликова, а који, опет, никако не спадају у његово друштво.

Када су, пре више деценија, ученици београдских гимназија, увече излазили ради одласка у позориште или на концерт (сплавова и кафића није било), морали су да добију писану дозволу са потписом разредног старешине и печатом школе. Тако се лако могло пратити њихово кретање. То време је давно прохујало, а данашњи родитељи углавном немају појма где су и шта раде њихова деца било дању, било ноћу.

Седамнаестогодишњи Вучић био је, како пишу новине, у „дискретној“ (много је лакше кад се зна да је дискретна) пратњи припадника „кобри“. Вероватно га исти специјалци прате и по дану, али зашто би то чинили и у рану зору и одакле се плаћа то њихово ноћно бдење?

Владимир Стојковић такође има обезбеђене и плаћене пратиоце. Истина, то нису „кобре“, већ припадници МУП-а. Међутим, ни у његовом случају није лако схватити зашто би – због претњи неких неуравнотежених и загрижених присталица Звезде – његову заштиту требало да плаћају грађани Србије. И ако се она већ сматра нормалном за време дневних активности, по чему је обавезна и за ноћне изласке на места где се често окупљају људи лаки на испадима и физичким обрачунима?




1 коментар

  1. Zoran

    Требало би укинути пратњу у 90 % случајева, а што се тиче сплавова, они су увек били стецишта разне булументе и не би била нека штета да се сви позатварају . Лично мислим да би требало ограничити радно време угоститељских објеката, до 22 часа, ( изузимајући оне на аеодрому, железничкој и аутобуској станици). У време моје младости, само је радио до 2 ујутру, тадашњи „Лотос бар“, где су цене пића биле жестоке. Каква је радна способност особе која дође „из провода“ у 5 ујутру?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *