У првој половини јуна 1995. године Армија БиХ извела је посљедњу и највећу офанзиву на јединице Сарајевско-романијског корпуса и дијела Дринског корпуса с циљем спајања Првог и Другог корпуса муслиманске војске. Српски борци су пружили херојски отпор и одбранили Сарајевско-романијску регију, чиме је стављен печат на стварање Републике Српске.
Сарајевско – романијски корпус је у свом саставу имао око 20.000 бораца. Погинуо је сваки пети припадник ове елитне војне форације, што свједочи о величини жртве за одбрану слободе и стварање Републике Српске.
Овогодишње обиљежавање 16.јуна, Дана одбране Сарајевско-романијске регије почело је на Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ у Сокоцу служењем парастоса за погинуле српске борце.
Како је рекао министар рада и борачко-инвалидсаке заштите у Влади РС Миленко Савановић, битка за одбрану Сарајевско-романијске регије убраја се у најтеже битке у Одбрамбено-отаџбинском рату.
– Захваљујући храбрости српских бораца, политичком и војном руководству, као и народу овог краја, извојевана је величанствена побједа наше војске. Још 1992. године знали смо шта се спрема српском народу, знали смо да је на сцени оно што се дешавало 1941. године, а то је да српски народ буде поново на удару, прогоњен, окупиран, уништаван, депортован у логоре смрти, као што су били Јасеновац, Градина, Матхаузен, Аушвиц и други. Али, захваљујући памети и одважности српског народа, тај сценариј није проведен у пракси. Референдум у БиХ је потпалио фитиљ рата. Тада је српски народ прегласан и дошло је до крвавог рата – рекао је Савановић и подсјетио на херојство српских бораца и народа на простору Сарјевско-романијске регије.
– Сама чињеница да је сваки пети припадник Сарајевско-романијског корпуса положио живот за Републику Српску, даје право овом народу да се са поносом и достојанством сјећа наших јунака.Света обавеза је да их не заборавимо, као и њихове најдраже. Влада Српске и друге институције у Републици Српској чине све да се борачким категоријама омогуће што бољи услови за живот. Свјестан сам да није учињено довољно и да треба много више. Живим у увјерењу да ће бити боље, да ће борачка популација добити статус који јој припада. Преиспитаће се и статус невладиних организација и утврдити приоритети. Претпоставка свих претпоставки за будуће вријеме је наше јединство. Јединство је претпоставка за слободу и стабилност отаџбине. Свједоци сте ових дана дешавања која говоре колико неком другом сметамо. И та ситуција мора да нас додатно ојача, да нам улије нову снагу, оснажи наше политичко јединство. Политичке разлике су минорне у односу на наше колосално дјело, а то је Република Српска – рекао је Савановић.
Предсједник Борачке организације Републике Српске – генерал Миломир Савчић је изузетно емотивно изнио сјећања на јунаштво српских бораца показано у јунским данима посљедње ратне године.
– Није само 16. јуни симбол одбране Сарајевско-романијске регије. Готово да није било дана у тих 1.500 ратних дана који не би могао да буде симбол одбране ових простора, почев од 1. марта 1992. године и мучког убиства српског свата у старом дијелу Сарајева, па до краја октобра 1995. године. Сарајевско-романијски корпус, као оперативни састав копнене војске РС, налазио се у најтежој позицији од свих корпуса Војске РС. Против себе је имао Први корпус Армије БиХ, састав Треће дивизије, који су били бројчано три пута јачи. Имао је против себе и 81. дивизију из Горажда, која је такође нападала Сарајвеско-романијски корпус, а у додиру је био и са другим, трећим и четвртим корпусом Армије БиХ. Убијеђен сам да ми, учесници тих догађаја, још нисмо довољно свјесни историјске улоге Сарајевско-романијског корпуса. Заустављање јунске офанзиве деведесет пете био је подвиг над подвизима. То ће историја памтити и, надам се, на прави начин вредновати. Поносим се што сам био командант јединице која је зауставилла Седму муслиманску бригаду, тада најјачу јединицу Армије БиХ, која је дошла из Зенице за зада завршни ударац Сарајевско-романијском корпусу, што сам дио свог тијела дао за одбрану Сарајевско-романијске регије – истакао је Савчић и подсјетио на тежак положај оних који су дали највише у одбрани и стварању Републике Српске.
– Наши јунаци који су дали све што су могли, данас немају оно што су борбом заслужили. Због њихове жртве, због наше укупне борбе, ми борци имамо право да кажемо са чиме нисмо задовољни. Данас нисмо задовољни са великим бројем незапослених демобилисаних бораца, који једва састављају крај с крајем, који живе испод људског достојанства. Незадовољни смо и са запошљавањем дјеце погинулих бораца, са статусом ратних војних инвалида. Нисмо задовољни ни са статусом Борачке организације Републике Српске. Не можемо дозволити да ова организација буде у истом рангу са удружењима чији чланови нису учествовали у рату, која су ту да би бринула о томе да ли је некој конзерви истекао рок трајања. Надам се да ће сви нивои власти правилно схватити потребу озбиљније бриге о борачким категоријама. То је питање и будућности. Тиме шаљемо поруку будућим генерацијама и питамо се да ли ће оне бити спремне да се жртвују за одбрану слободе и Републике Српске – ријечи су првог човјека Борачке организације Републике Српске.
Градоначелник Града Источно Сарајево Ненад Самарџија подсјетио је на значај обиљежавања Дана одбране Сарајевско-романијске регије и на потребу веће бриге о борачкој популацији.
– Својим присуством на овом светом мјесту одајемо поштивање свима који су учествовали у одбрани Сарајевско-романијске регије и Републике Српске, одајемо поштовање свим грађанима Источног Сарајева, који су платили огромну цијену у одбрани ових простора. О томе свједочи страшна погибија, невиђена жртва српских бораца и нашег народа. Од 20.000 припадника Сарајевско-романијског корпуса, њих 4.000 је уградило животе у темеље Републике Српске, 3.500 их је рањено, а преко 5.000 се води као нестало. Иако смо ове просторе одбранили, након потписивања Дејтонског мировног споразума, већина бораца са својим породицама напустала је своја родна окњишта и кренула у избјеглиштво. У том познатом егзодусу око 120 хиљада Срба напустило је тадашње Сарајево. То је био велики проблем за Републику Српску. Да би бар мало ублажили невоље оних који су кренули из Сарајева, почели смо да градимо град – тада Српско Сарајево. Град Источно Сарајево уложио је око 50 милиона КМ за изградњу тог новог града. То, наравно, није било довољно. У изградњу се укључила и Влада Републике Српске. Град Источно Сарајево сваке године из буџета издваја значајна средства за породице погинулих бораца и борце. Молим и друге институције да то исто чине. У овом тренутку, више него икад, потребно нам је јединство, јер само снагом јединства можео сачувати нашу једину отаџбину – Републику Српску – рекао је Самарџија.
Начином обиљежавања Дана одбране Сарајевско-романијске регије незадовољан је предсједник Одбора борачких организација Сарајевско-романихске регије Жељко Лалић.
– Скупо смо платили слободу на овом простору. Тих јунских дана 1995. године, у једном рову гинули су, у истом тренутку, отац и син, браћа, кумови и пријатељи, нико није ни помислио да одступи, да узмакне и дозволи непријатељу да заузме српску земљу. Морамо имати знатно више људи на обиљежавању Дана одбране овог простора. Овај датум је залужио више поштовања од највиших инстутуција власти. Видјели сте данас да су дошли аутобуси из Брчког, Зворника и неких других мјеста. Нико овим људима није понудио ни чашу воде, а неки дан на Тјентиштву, у вријеме обиљежавања годишњице битке на Сутјесци у Другом свјетском рату за неколико хиљада људи обезбијеђен је ручак. Ово виђено данас не смије се поновити идуће године. О начину обиљежавања Дана одбране Сарајевско – романијске регије мора више да се пита Борачка организација Републике Српске и Одбор борачких организација Сарајевско-романијске регије. Наравно, желимо присуство и представника највишег нивоа власти Републике Српске – истакао је Лалић.
У манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији, на чијим зидовима су исписана имана преко 4.000 бораца са простора Сарајевско-романијске регије, који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату, данас је служен парастос и прочитана њихова имена.
Јеромонах Андреј је казиво о жртви за слободу српских војника и потреби јединства у очувању Републике Српске.
– У Светом писму се каже да нема веће жртве од оне када свој живот положите за ближње своје. Наши борци су своје животе дали за нас који живимо. Ако их ми заборавимо, ко ће их се сјећати. Не може се туђин сјећати њих. Овдје долазе групе вјерника, родбина и пријатељи новомученика. Има породица које су се потпуно угасиле, нема нико да помене њихове најмилије страдале у рату. На зидовима овог манастира су и имена 25 Руса. Њихове породице су далеко. Само је, до сада, једна породица и Петрограда дошла да посјети манастир – рекао је јеромонах Андреј и изразио разочарење тренутним нејединством у српском народу.
– Много је подјела, па чак и мржње и нетрпељивости међу нама. Не слуша се ни ријеч патријарха, владика, има чак и подјела у нашој цркви. Наравно, људи смо, некада мора бити и неслагања, свађа, али не смије се у том претјерати. Не смијемо дозволити да нам туђин, они који су нас мучили, убијали нашу дјецу, буду ближи од рода нашега, од кума, пријатеља, брата, комшије, саборца – истакао је у бесједи јеромонах Андреј.
И на крају овог дужег текста у којем смо пренијели већи дио оног што смо забиљежили данас, треба поменути да су вијенце на централни крст у „Малом Зејтинлику“ положили изасланик предсједника Републике Српске Љубиша Ћосић, делегације Владе Републике Српске, Народне скупштине РС, делегат у Вијећу народа Републике Српске и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Зоран Ђерић, генерални конзул Србије у БиХ Владимир Николић, делегације Града Источно Сарајево, Борачке организације Републике Српске, Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС, Савеза логораша, Удружења “Ветерани” Републике Српске, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, начелник општине Калиновик Милева Комленовић, делегације општина Соколац и Источна Илиџа, Борачке организације из Модриче и друге делегације и појединци.
Велимир Елез / Општина Соколац
