Некажњени говор мржње Динка Грухоњића: Србија је постгеноцидно друштво

„Ово је земља којој је потребна денацификација“, каже Динко Грухоњић, председник НДНВ, и не трепнувши. На такво ружење државе и народа нико у Србији не реагује или не сме да реагује

dinko gruhonjic

Оног дана када је са аеродрома у Амстердаму полетео авион у коме се налазио хашки сужањ Војислав Шешељ, у београдском Аеро-клубу почео је округли сто под називом „Отпор екстремизму“. На таквом „антифашистичком“ скупу окупиле су се познате перјанице антисрпске пропаганде: Соња Бисерко, председница огранка Хелсиншког одбора за Србију и Динко Грухоњић, председник фантомске новинарске „удруге“ НДНВ. Таквој работи против интереса државе Србије придружили су се Мехо Омеровић, председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова у Народној скупштини, Невена Петрушић, повереник за заштиту равноправности при Влади Сбије и Маја Седларевић, председница Одбора за европске интеграције и међурелигијску сарадњу Скупштине АП Војводине. Дакле, такво „парадирање“ и опљувавање властите државе било је подржано и од стране оних званичних институција чија је улога да уређују и штите поредак и интересе грађана Србије, као што су Народна скупштина и Влада Србије.

Заправо, онима који пажљивије прате успон СНС-а и њеног шефа Александра Вучића, одавно је јасно да у Србији постоји само провизоријум власти и оних институција које карактеришу државу. А тамо где је власт провизорна, јасно је, и држава је провизорног (привременог) карактера. Прави владари Србије данас су страни амбасадори, амерички, немачки и британски; односно, англосаксонски (евроатлантски) фактор у Србији држи све конце у својим рукама. Да није тако, никада се не би могло догодити да у српској држави невладине организације постану јаче и утицајније од саме владе. Постоји ли игде држава (укључујући и „банане“)  где рад владе официјелно надгледају незваничне институције, удружења грађана и свакојаки самозвани „институти“ које сачињавају „алијенирани“ појединци, а уз новчану помоћ и „моралну“ подршку америчких и ЕУ „обавештајних“ фондова?

Иако организатори округлог стола „Отпор екстремизму“ тврде да се такав скуп случајно поклопио са повратком Војислава Шешеља из Хага, јасно је да то никако не може бити истина. Њихов скуп је само један у низу покушаја да се утиче на формирање јавног мњења, у овом случају, мотивисано Шешељевим доласком. Заправо, већина учесника оваквог форума јединствена је у мишљењу да је председник српских радикала „симбол етничког чишћења и пљачки“. Они који су се окупили под слоганом „Отпор екстремизму“ представљају саму есенцију онога против чега се наводно боре. Главну реч на том екстремистичком окупљању на тему туђег екстремизма водили су Соња Бисерко (она иста која сведочи против Србије у спору са Хрватском пред МСП) и Динко Грухоњић, муслимански имигрант, родом из босанског вилајета, који је себе самопрогласио војвођанским трибуном – војводом и главним идеологом сепаратистичког покрета на северу Србије.

Тезе поменутих „невладиних“ службеника (који данас паразитирају на грбачи грађана Србије)одавно су познате и не мењају се деценијама: најпре, по таквима, ту је „злочиначки“ режим Слободана Милошевића, зачињен „идејом велике Србије“ изниклом из меморандума Српске академије наука и уметности још из давне 1986. године. Ваљда као одговор на извикани меморандум САНУ (у коме никада није писало оно што му антисрпски екстремисти приписују), на поменутом збору невладиних организација, а под окриљем српске владе, донесен је некакав Меморандуму о екстремизму, у коме се, између осталог тврди, да је „настао простор отворен за бујање радикализма и екстремизма, а деловање екстремних десничарских група све је интензивније и осваја јавни и медијски простор“. Такав меморандум потписали су: Хелсиншки одбор за људска права у Србији, НДНВ, Цивил Ригхтс Дефендерс, Жене у Црном, Центар за евроатлантске студије, Иницијатива младих за људска права и још тринаест НВО у Србији у чијим програмима централно место заузима антисрпство и борба против виталних интереса државе Србије2.

Бошњачки војвода Динко Грухоњић, по обичају, нема длаке на језику када треба додатно наружити „кратконоге Србе“ и њихову децу, која, како НДНВ ратник воли да каже, једва чекају да доврше кољачки посао који су њихови дедови и очеви некада давно започели. И овог пута Грухоњић не одустаје од намере да Србе прикаже у најгорем могућем светлу. Он ту тврди да се „друштво у Србији помирило са екстремизмом националсоцијалистичког облика“ (његова омиљена паралела минхенске пивнице и политичког живота у Србији), стављајући српско друштво у раван са немачким у доба Адолфа Хитлера. И зачудо, нико у Србији не чини ништа да такав Грухоњићев нескривени говор мржње макар буде изложен јавној критици и осуди.

nvo-placeniciНаравно, он се ни ту не зауставља, већ додаје: „Мислите ли да претерујем? Питајте људе у Босни, Хрватској, на Косову мало о етничком чишћењу и геноциду.“ Видимо, он не каже, питајте овог или оног конкретног човека у БиХ, Хрватској или Косову, јер је јасно да на тим просторима, Хрвати, муслимани и Шиптари имају идентичан став о српским злочинима, које одмах сврставају у геноцид, не знајући, заправо, ни шта та реч уистину значи. Отуда, Срби треба да иду да питају друге (оне чија деца најпре науче синтагму – „геноцидни Срби“, па тек онда изговарају речи „тата“ и „мама“) да би схватили сами ко су, шта су и какви су. Таква Грухоњићева дрскост, у земљи која му је указала гостопримство, нигде не би могла да остане непримећена, осим у Србији. У свакој нормалној (цивилизованој) земљи, имигрант који је добио држављанство те земље, био би одмах протеран, уколико би негативно говорио, ружио, денунцирао и пљувао земљу која га је прихватила као равноправног грађанина.

И ако сте помислили да ће се војвода Грухоњић зауставити на томе да Србију упореди са Хитлеровом Немачком, преварили сте се. Он ће наставити са описивањем српских грађана на један крајње примитиван начин, онако како то раде окорели шовинисти. Уосталом, прочитајте следеће његове речи и просудите сами, докле је он спреман да иде и где се завршава Грухоњићева нечувена мржња према Србији и Србима:

„Ово је земља у којој живе слуђени људи, који не знају шта им је идентитет. Који се ретко смеју и који су 25 година мучени и ментално загађиваниСрбија је постгеноцидно друштво. Ово је земља којој је потребна денацификација, која се не може десити. Што не значи да треба да одустане од борбе са ветрењачама. Јер који би други смисао човек могао наћи, када већ хоће да живи у Србији? Сем да буде члан Коалиције невладиних организација ‘Отпор екстремизму’.“

Радна група

Основана је радна група за праћење поглавља 35, коју чине представници више од 20 невладиних организација. Задатак групе биће праћење процеса преговора са ЕУ, нормализације односа Београда и Приштине и примене Бриселског споразума.

У Радној групи су представници Комитета правника за људска права, Београдског центра за безбедносну политику, Фонда за хуманитарно право, Бироа за друштвена истраживања, Хелсиншког одбора за људска права, НУНС-а, Грађанске иницијативе, јавља Тањуг.

_________
1 Евроатлантска осовина данас не мора да издваја новац за „невладине“ организације у Србији које раде на разарању државе и демонизацији Срба. Данас су сви они прешли на буџет Србије, онако како су на српски буџет прешли и неки западни политичари, које „Трилатерала“ ухлебљује у Србији (Штрос Кан, Фратини, Менделсон, Монтгомери, Хескенс, Гузенбауер и многи други за које јавност у Србији још није чула).

2 А да би се што више пара узело из буџета Србије, Динко Грухоњић и Соња Бисерко оснивају и нову „невладину организацију“ (НВО), сада по наслову поменутог округлог стола – „Отпор екстремизму“. Такво пљачкање српског буџета (док се смањују плате и пензије онима који једва преживљавају), очигледно, власт у Србији прећутно одобрава.

Д. Гостељски

 

Извор: Корени




2 коментара

  1. MickoNYC

    Jasno kao dan ,zabraniti rad svih NVO,bas kao u Rusiji.A posto nikog nema da se postara o nekolicini izroda i stetocina srpskog naroda,medju deset miliona Srba sirom sveta, (a vlast to ne cini)….pa evo ja cu da se zrtvujem za otadzbinu ! Posebno bi mi zadovoljstvo bilo da se tom Dinku naj…m milosne keve.

  2. Zoran

    Мислим да нам је хитно потребан војни савез са Русијом, јер само са техником „одвраћања“ можемо да живимо без утицаја западних претензија и неоколонијализма.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *