На данашњи дан, 4. маја 1999. године, командант 204. ловачко авијацијског пука Миленко Павловић извукао је млађег колегу пилота из авиона и полетео ка НАТО авионима који су бомбардовали Ваљево. Летео је право у смрт желећи да прекине бесмислено жртвовање својих колега који су у полуисправним авионима били немоћни да се суспротставе бројнијем и технички надмоћнијем непријатељу.
Рат је пуковника Миленка Павловића затекао на месту команданта 204. ловачко авијацијског пука. Тада се само 14 авиона МиГ-29 могло супротставити НАТО авијацији са 600 најсавременијих летилица. Са упола мањим дометом радара и три пута мањим дометом ракета наши пилоти били су немоћни. Ипак, сви су беспоговорно изврашавали задатке.
Миленко Павловић је рођен 5. октобра 1959. године у Горњем Црниљеву. Завршио је војну гимназију „ Маршал Тито” у Мостару упркос противљењу родитеља да изабере позив пилота. Ваздухопловну академију завршио је у Задру. Командант 204 ловачко авијацијског пука постао је 1998. Погинуо је 4. маја 1999. Иза њега су остали супруга и два сина.
Првог дана бомбардовања катапултирала су се из погођених авиона два пилота. Два дана касније, 26. марта изнад Бијељине погинуо је мајор Зоран Радосављевић. Потом, по наређењу Команде ратног ваздухопловства у сусрет непријатељским формацијама полетео је само један МиГ-29.
У полуисправном стању постајали су лака мета. Пуковник Миленко Павловић знао је да сваки лет носи такав ризик.
Када је 4. маја 1999. стигло наређење о полетању на НАТО авионе који су надлетели Ваљево, Павловић је дежурао на измештеном командном месту у Старој Пазови. Јавио је свом заменику да по сваку цену задржи млађег колегу да не полети и кренуо ка Батајници. Пришао је авиону и рекао: „Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!“ Извукао је из кокпита младог пилота и олетео пут родног краја.
Радару је показивао стотинак непријатељских правих и лажних циљева, а на другој страни је био Павловић – сам! Ваљевчани сведоче да се авиони нису видели, али да се чула грмљавина мотора. Није било као до тада, да надлете и избаце бомбе. Нису слутили каква се драма одиграва на небу. Све док нису чули експлозију и угледали делове запаљеног авиона како пада и помислили да је оборен НАТО авион. Усхићење се убрзо претворило у тугу.
Миленков лет трајао је око дванаест минута. Одмах по полетању отказао му је генератор наизменичне струје. Ракета испаљена са авиона који је био у околини Тузле погодила је наш авион у пределу кабине. Павловић се није катапултирао. Можда за то није имао прилику, мада они који га познају верују да никада не би напустио свој ваздухоплов.
Био је то последњи Миленков лет. И последњи лет до краја НАТО агресије – до тада је уништено 11 МиГ-ова, шест у ваздуху и пет на земљи. Он за своја дела никада није проглашен херојем. Постхумно је одликован Орденом за храброст и Златном летачком значком.
Сваке године 4. маја у знак сећања на Миленка Павловића, команданта 204. ловачко авијацијског пука његове колеге, родбина и поштоваоци положе венце на споменике у Ваљеву и селу Бујачић где је пао његов авион.
„Имају ме!“
У једном тренутку из оперативног центра Миленка су упитали да ли види непријатељски авион.
„Видим их, али виде и они мене!“
Завладао је тајац, а пре него што је ишчезао са радара његове последње речи биле су: „Имају ме!“
Радио-телевизија Србије је на годишњицу бомбардовања 2006. године емитовала документарни филм о Миленку Павловићу „Лет у смрт” аутора Слађане Зарић.
steglo mi se grlo i suze mi krenuse na oci… kakve samo heroje srbija ima, a u medijima 34 godine od smrti marsala. J…o vas marsal
Tacno! Vecna slava pukovniku Pavlovicu!
Вечна слава нашем јунаку и Бог да му душу прости.
А што се тиче ћопавог загорца и његове свите-велики су комунистички остаци у целом нашем друштву-што у влади,што у медијима…па ништа не изненађује.
znalo se za napad na nasu srbiju…namerno se uradilo da tehnika nefunkcionise….zasto jer postoje podobni i nepodobni….podobni su svi oni koji nisu srbi i oni su u tehnickom kadru….pa ja sam radio u letackoj jedinici 9688 u batajnici 92 godine….oficirski kadar je samo cekao platicu …radni stazic….i kukaoza titom….sta mislaite pa to je bio kredit sa zapada ta vasa platica…niste je vratili i zapad je dosao i ispicko vas….
secam se obaranja Milenka Pavlovica iznad Valjeva,kao juce da je bilo.. nekoliko dana pre nego sto se desila pogibija Milenka Pavlovica ,sa porodicom sam se iz Beograda sa kevom i burazerom uputio u Valjevo kod babe misleci da je tamo sigurnije…. (ali ubrzo sam se razuverio, krusik su bombardovali razvalili su ga skroz )
Obaranje Milenka Pavlovica sam uzivo posmatrao iz Popara(naselje u valjevu) ,upocetku su svi mestani pa i ja mislili da je nasa PVO oborila NATO avion,ali se ubrzo ispostavilo da je to nas avion…tuga i cemer prokletnici sa zapada dosli da nas razaraju …. zamislite kako je tek bilo njegovim roditeljima koji zive u selu u okolini Valjeva koji su isto bili u situaciji da posmatraju kako im sin gine ….
i eto docekali smo to da jedne izdajnike na vlasti,naslede drugi… ono sto tadic nije uradio prodao telekom,integrisao 4 opstine na severu kosova pod pristinsku vlast …. doslo je do toga da se ove godine odrzava velika vojna vezba u bazi JUG gde ce pored nasih vojnika ucestvovati jos vojnici iz crne gore,bosne,bugarske,hrvatske ,amerike i albanije ….!!! da li je to moguce ???
Помозимо поручнику Саши Миловановићу, хероју, да добије битку за живот!
Приредила редакција СРБског ФБРепортера
Ово је још једна прича о јунацима нашег времена који су испунили дуг према отаџбини, али земља за коју су се борили и крварили према њима се понаша као маћеха. Заиста, горка је судбина бранилаца отаџбине и истинита је изрека: “Људи се Бога и војника сете када невоље дођу, а када невоље прођу Бога заборављају, а војника не поштују”.
Да ли је тaкав однос државе према ратним ветеранима случајан или намеран? Да ли немар према њима и њиховој жртви у ствари представља казну за њихово родољубље?
Саша Миловановић, 1971. годиште, је поручник Војске Србије. Из сваког рата је понео ожиљке – први пут је рањен 1991. у Вуковару, а затим и 1999. на Косову. Због тешке болести (која је највероватније узрокована рањавањима на ратиштима), поручник Саша је морао да оде у пензију. Његова пензија сада износи 34.000,00 динара и не може да покрије ни основне трошкове лечења.
Дијагнозе:
C34.1 Adenocarcinoma bronchi 1.dex T1bN3MO
Morbus pulmonis obstructivus chronicus J44.8
Cardiomyopathia ishaemica comp.
Hypertensio arterialis
Diabetes mellitus ad insulino independens
Sy Depressivum.
Rak pluća, šećer i hipertenzija
Трошкови лечења за један месец далеко премашују износ његове пензије – само за лекове је потребно издвојити око 600 € месечно. Инсулин, лекове за притисак и хепарин Саша добија на војни рецепт.
– За карцином све купујем. Ако штедим на капима потребно је 450 € а иначе од 450 до 600 € месечно – каже Саша
Од недавно појавила се могућност његовог лечења у Француској, у Бордоу на националној клиници за лечење карцинома. Из Француске стижу информације да ће поручника примити на клинику и без упута. Потребна су два одласка у Француску – сада на пет дана, па у августу на дуже.
Међутим, тренутно је највећи проблем – како платити пут до Француске. Саша не може да плати пут од сопствених примања а Републички фонд за здравствено осигурање одбија да му помогне.
Помозимо нашем поручнику Саши Миловановићу, хероју, да добије битку за живот!
Рачун: Саша Миловановић, Поштанска Штедионица 200-18017881-17,
Пост Нет: Саша Миловановић, улица Ђуре Јакшића број 3, 34227 Баточина,
Mобилни тел. 065/5192-558
Nekada su srpski kraljevi, car Dusan, predvodili vitezove u boj, vojvode, harambase…a vojna komanda 1999. te, svesno u smrt pilote, koji su pokazali sta je zrtvovati se za svoj narod. S kojom su svrhom zrtvovani, bez sanse da u tom neravnopravnom odnosu snaga, prezive? Secam se tv. emisije, pet visokih oficira, obaranih pilota, i izjave. Rusi su devedesetih, ponudili da MIG 21, opreme za milion dolara, za MIG 21, tri miliona po jednom,radari ispod 200. km., i ostalo naoruzanje. Sve zajedno, manje od 100.mil.dolara! Nekome iz vrha nije odgovaralo! I gde smo sada? Koliko je deviza pokradeno od srpskog naroda i izneto na Kipar, u svajcarskim bankama…ko zana gde jos? A zivoti pilota, vojnika Kad nas nestane, od koga ce krasti? Znam, ima lu i previse, ali, i to je navika…Krivaca nema, na zalost ni Radosavljevica, Pavlovica,…
P.S. greska u pisanju, MIG 29
. tri miliona dolar
a.
Da li je sve to bas tako bilo. Da li je taj mladji kolega bio bas tolko mlad i hteo da poleti. Da li je taj “mladi” kolega posle postao general i proneverio neke novce, velike. Da li taj mladi kolega posle sramnog penzionisanja i sada radi za vlast. I na kraju, koliko kojih raketa se zabilo u Pajin avion.
Stanoje svaka ti je na mestu, ja potvrdjujem , usranko nije hteo poleteti jer je uvek ljiga bio, pa ga Paja iz aviona izbacio … zato je Vladisa general KOS-a postao, a pokojni Paja u grobu prevrtao … Paju za haroja …a smrdu Vladisu razalovati i cinove otrgnuti ljiga ljigava ljudska
vucicu pederuuuu