Најсавременијим шпијунским програмом „Финспај“, против грађана Србије

Што је демократија већа то су грађани све више неовлашћено прислушкивани! Велики брат је све присутнији у нашим домовима и срцима, а џепови, фрижидери и касе све празнији! Примена шпијунске опреме у откривању криминала је у обрнутој сразмери. Што је више опреме криминал се све више шири и повећава уместо да буде обрнуто.

Србија се однедавно сврстала у групу од 24 земље које шпијунирају своје грађане програмом „Финспај“. Овај шпијунски програм у власништву је неке од државних или војних обавештајних служби с обзиром на то да произвођач, британска компанија „Гама група“, изричито тврди да „Финспај“ продаје искључиво владама држава за вођење криминалних истрага. Овај програм у Србију могао је да доспе у руке само неке од обавештајних служби.

Такве софтвере свим тајним службама продају велике државе попут Америке, Енглеске и Немачке. Иако БИА у Србији прислушкује званично само 1.300 људи, процењује се их има бар 10.000 ако не и више што је недавно обелоданио и заштитник грађана. Ако је мерило озбиљне државности набавка ове шпијунске опреме онда се можемо сврстати у најозбиљније земље света.

Овај шпијунски програм прати све мејлове корисника, снима скајп разговоре и преузима документа и фотографије без знања власника рачунара. Да је примена најновијих техничких достигнућа недовољна у борби против свих врста криминала најбоље је показао случај 11 септембра када су терористи срушили куле близнакиње, а код нас блиска прошлост? Што је већа демократија то нам се велики брат све више уплиће у приватност мимо наше воље. Уместо да се криминалитет сузбија и да га има што мање са куповином овакве опреме ефекти су сасвим другачији. Војска се тотално распала, БИА је постала скуп трачара, а МУП се свео на хапшења непослушних по принципу чаршијских прича, како рече Миљко Радисављевић у једном свом јавном наступу.

Када би безбедносне службе ову опрему користиле за пресретање нелегалних пресретача и тиме штитиле државу и грађане то би се могло оправдати. Без такве технологије тешко би се могли пратити они који нас неконтролисано прате. Како наводе у „Гама групи“ основна сврха „Финспаја“ је сузбијање криминала и откривање киднапера и педофила. Програм је први пут примењен у Бахреину и сличан је вирусу „Тројан“ који у компјутер улази путем зараженог мејла. Када га корисник отвори, програм се самостално инсталира и прати мејлове, снима разговоре са скајпа, преузима фотографије и документа без знања власника рачунара или паметног телефона.

Замислите ситуацију како ВОА, ВБА или БИА пресрећу разговор преко скајпа где се наивни криминалци договарају како ће некога да отму или да изврше неку диверзију! Мислим да такви наивни криминалци не постоје нигде на свету. Сваки иоле озбиљнији криминалци веома добро познају све мане савремених технолошких достигнућа пре полиције и безбедносних структура и засигурно неће „пасти“ као почетници преко скајпа, мејла или фотографија.

Озбиљни криминалци готово никада не комуницирају овим средствима и не причају о томе шта ће да раде на овај начин. Исто тако ретко који убица објављује свој план кога ће да убије.

Да они који поседују шпијунску опрему исту не знају да користе како треба и да је користе за међусобна политичка шпијунирања показују и афере око прислушкивања НајПрвог потпредседника Владе Србије као и председника државе, за коју аферу још нисмо добили одговоре. Са друге стране и поред најсавременије опреме полиција није успела да лоцира одбеглог Дарка Шарића који јој је испред носа побегао, није успела да пронађе ни чувеног Мишу Банану као и још много бегунаца који се можда крију ту негде поред нас као што је то чинио чувено доктор Дабић или последњи ухапшени хашки бегунац Ратко Младић.

У борби против криминала више успеха би имао Илија Чворовић са својим братом Ђуром, славни ликови из Ковачевићеве комедије, применом конвенционалних средстава праћења, двоглед, лампа, фотоапарат! Али, мислим да компјутери а ни овај програм „Финспај“ нису још способни нити могу да хапсе!

Нисам чуо (ни незванично) из извора блиских БИА, нити прочитао у новинама, да је ова служба пресрела некога ко је шпијунирао државу и грађане Србије и ухапсила га за такву работу што је иначе посао ове службе. Колико се сећам последњи „успех“ безбедносних служби било је хапшење генерала Перишића и после тога ништа. Да су нешто такво урадили сигурно би новински чланци били пуни наслова о спектакуларним и надљудским успесима незабележеним у светским аналима. Чему онда ова опрема?

Када се има у виду ко у Србији поседује овакву опрему (БИА, ВОА, ВБА), поставља се питање шта ће таква опрема овим службама. Ако и оправдамо БИА која је информативна агенција и прикупља податке о криминалу, шта ће оваква опрема ВОА и ВБА када се ове службе не баве по закону сузбијањем криминала, киднаповања а понајмање педофилије. Сведоци смо такође невиђене пљачке и пропадања војне имовине а да за то готово нико није процесуиран. До скора, док су трајале предизборне кампање, изношено је толико информација по средствима информисања о пљачки војне имовине од стране бившег министра, и опет ништа!

Са друге стране они који се претежно баве сузбијањем напред наведеног МУП, не поседује такву опрему! Остаје једино закључак да се оваква опрема користи у праћење политичких противника по принципу поделе власти по министарствима па онда и подели опреме, како би се вероватно направила равнотежа власти. Због такве поделе је и толика политичка борба приликом формирања Влада за безбедносне службе. Да је то тако најбоље говоре подаци о томе ко је био на челу полиције и војске нарочито од демократских промена до данас. Ако се мало баци поглед уназад и на учинак ових служби у последњих двадесетак година види се како су те службе одбраниле и народ и државу а и најновија одбрана Косова и Метохије. „Бој не бије свијетло оружје но бој бије срце у јунака!“. Будалама можеш да даш најбоља технолошка достигнућа али шта то вреди када у главама нема памети.

А Закон о заштити података о личности је јасан када је у питању приватност грађана. То се чини мимо воље грађана када орган власти обрађује податке, ако је обрада неопходна ради обављања послова из своје надлежности одређених законом у циљу остваривања интереса националне или јавне безбедности, одбране земље, спречавања, откривања, истраге и гоњења за кривична дела, економских, односно финансијских интереса државе, заштите здравља и морала, заштите права и слобода и другог јавног интереса, а у другим случајевима на основу писменог пристанка лица.

Да се оваква права најдрастичније крше видимо сваког дана у новинама у којима се објављују разни подаци о појединцима, а ово је нарочито видљиво приликом политичких кампања приликом избора. Тада у новинама и другим средствима информисања читамо податке од извора блиских МУП-у или БИА који се могу прикупити само неовлашћеним путем. А какве су казне за прекршиоце?. Новчане казне од 50.000 до 1.000.000. динара за прекршај!

Под условом да се докаже тако нешто што је у пракси немогуће јер тужилац који нема увид у опрему мора да докаже прекршајну радњу!

Ако се изузму државни органи који ће увек наћи оправдање за то што вам задиру у приватност остаје онај други део простора у којем су грађани изложени разним ризицима дајући податке разним агенцијама, банкама, провајдерима можемо да замислимо. Нарочито је то постало опасно увођењем нових личних карата које су чиповане јер оног момента када ви предате свој документ ономе који вам тражи ви не знате шта све може да се деси са тим подацима и где све они могу да доспеју.

Може вам се десити да се на вашу личну карту региструје предузеће и да имате огромне проблеме да докажете да то нисте ви урадили.

Није ту крај задирању у приватност појединаца и узимања података. Недавно су ми се пожалили пријатељи како су морали да раде тестове издржљивости приликом добијања кредита у банкама. У први мах сам помислио да се шале и у том смислу сам прихватио то као шалу. Али када су ми показали медицинску документацију и обрасце банака које су то тражиле остао сам у чуду не верујући својим очима.

Један од двојице мојих познаника је чак морао и на „поправни“ испит пошто резултати нису били по мери банке. Срећом у поновљеним тестовима исправио је пропусте. А да не помињем остале услове који су тражени од банке. Ово се односи на стамбене кредите који су добијени на дужи временски период. Наравно они су пристали „добровољно“ на овакав третман да би све било у складу са законом јер у супротном не би добили кредит.

Поставља се питање, са којим правом банке траже „крвну слику“ клијената с обзиром да је у питању облигациони однос, јер уколико се и деси не дај боже смрт лица које је узело кредит, постоје његови наследници који наслеђују и права и обавезе. Ово би можда и било логично да банка сноси трошкове оваквих прегледа. Али није тако. Што значи ако хоћеш кредит мораш да платиш преглед да докажеш да нећеш скоро да путујеш на онај свет док не отплатиш задњу рату па тек онда „путуј игумане“!

 

Извор: Таблоид