Нацистичка прошлост доктора Еткера

Аутори: Кристијан Игњаци и Немања Рујевић

Немачка фирма „Др Еткер“ коначно се суочила са тамном страном своје прошлости – оном из периода нацизма. Испоставило се да су Еткерови били блискији режиму Адолфа Хитлера него што се морало.

Чувено име са паковања замрзнутих пица, пудинга у праху или прашка за пециво – „Др Еткер“ је једна од најпознатијих и најбогатијих породичних фирми Немачке. И уз то једна од последњих које су проговориле о својој нацистичкој прошлости. Скоро 70 година након Другог светског рата коначно је готова студија о улози породице Еткер у националсоцијалистичком режиму, а Август Еткер је дао велики интервју недељнику Цајт у којем децидирано каже: „Мој отац је био националсоцијалиста.“ И управо тај отац, од 2007. покојни Рудолф-Август Еткер, није желео ни да говори о својој прошлости, а камоли да се суочи са њом.

„Као дугогодишњи патрон фирме, он чак ни са својих осморо деце није желео да говори о времену нацизма“, каже историчар Јирген Фингер, један од аутора студије. „Али његов син Август је имао потребу да се историја фирме детаљно истражи.“ Породица Еткер је онда, по угледу на бројне друге, студију уредно и финансирала те је по први пут јавности, али и самим члановима породице откривено колико су Еткер старији и његов очух били блиски Хитлеровом режиму.

Друговали са Химлером

Тамне мрље у историји „Др Еткера“ искачу одасвуда: Рихард Каселовски, очух Рудолф-Августа Еткера, био је шеф фирме, али и део националсоцијалистичких кругова. Убрзо пошто је Адолф Хитлер приграбио власт, Каселовски постаје члан странке и посебно се приближава шефу злогласних СС-јединица Хајнриху Химлеру којем учестало шаље масне донације. Сам Еткер се 1941. потпуно добровољно пријављује у СС-јединице.

Породична фирма у то време користи и принудне раднике, мада не у великој мери. „Ниједан предузетник није остао чист у Другом светском рату“, каже бонски историчар Јоахим Шолтисек. „Свако је морао да узме принудне раднике јер су сопствени запослени отишли на фронт.“ Тако је практично робове користио чак и познати индустријалац Роберт Бош, који је важио за противника режима.

Нерадо о својој историји

Јоахим Шолтисек се раније бавио ратном историјом BMW-а, по налогу породице Квант која деценијама има велики број акција чувеном произвођача аутомобила. Историчар се присећа како су велике фирме почеле да се суочавају са срамотним деловима своје историје. „Почетком новог миленијума најпре је Дојче банк наручила студију.“ А онда су и многи други урадили слично – између осталих и Дајмлер и Фолксваген су желели да испитају своју улогу у време нацизма.

„Разлог је пре свега смена генерација у познатим фирмама“, каже Полтисек. Старији руководиоци, који су били на позицијама и четрдесетих, више нису ту и не представљају препреку обради прошлости. „Што се више временски удаљавамо од Трећег Рајха, све је лакше бавити се њим“, каже историчар. При томе, највише су оклевале управо породичне фирме из поштовања или страха од старијих чланова породице.

Додуше, не треба помислити да сви радо говоре својој историји. Постоји и притисак јавности, отварају се досијеи тајних служби, па је онда незгодно за поједине фирме да и саме не учине тај корак. Такође, многи се плаше да неко независно истраживање не изнесе прљав веш на светлост дана, пре него што фирма то сама учини. Тако се десило са породицом Квант, која је финансирала студију тек након што је телевизија приказала филм о њиховој нацистичкој прошлости.

 

Извор: Дојче Веле




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *