Песник: Kentaur Wolf
У поднебљу туге, бреговите живе,
сјећања се роје, видици оживе.
По старом обичају,
са спојена три прста,
тугом цјеливали,
знамење часног крста.
Састали се вуци, на годишњицу Пауку.
Стегнута песница на руци,
нигде сузе,
за јунаком не плачу вуци.
Истиче се мајор из алеје,
актер страдања и дух епопеје.
Гроб сваки вук цјелива,
куд смо овако рано дошли,
радо би ти сви мајоре,
у славу, у Рај пошли.
Колони се крај не види,
цео Чопор на помен креће,
овај дан и убудуће,
заборавит неће.
Срце бије, глас дрхти,
са тугом се свако бори,
душа мајору отишла ка рају,
часно приведе у Дреновцу живот крају.
У устима, јад чемера,
у нејасној струји,
не видиш, шта хода,
а себе назива господа.
У част, помен и славу палом припаднику РДБ ЈСО мајору Саши Јовановић Пауку, нијесмо те заборавили.
Ауууууууууу
