На данашњи дан преминуо херој Гаврило Принцип

На данашњи дан 28. априла 1918. године преминуо је српски национални борац и херој Гаврило Принцип, атентатор на окупаторског аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву, на Видовдан 1914. Атентат је злочинцима у Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први светски рат.

gavrilo-princip

Принцип се пред полицијом и судом држао херојски и као малолетник осуђен је на 20 година тешке тамнице. Због нехуманих затворских услова (десна рука му је ампутирана, наводно из здравствених разлога), оболео је од туберкулозе и умро је у тамници у граду Терезин у данашњој Чешкој шест месеци пре коначног слома Аустро-Угарске. При крају живота је био због мучења и лоших затворских услова врло ослабио и имао око четрдесет килограма.

У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника, главног актера сарајевског атентата, који је послужио окупаторској монархији да ултиматумом Србији започне један од најкрвавијих ратова у светској историји.

Гроб Гаврила Принципа се данас налази у капели видовданских хероја у Сарајеву. Ауто, Гаврилов пиштољ и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у војноисторијском музеју у Бечу. Метак који је убио Фердинанда изложен је у чешком граду Конопиште.

О ревизији историје и њеној пропаганди говори и нова књига злогласног британског публицисте и новинара Макса Хејстингса под називом „Катастрофа: Европа иде у рат 1914.“, а у којој Србију дефинише као „нешто попут данашњег Ирана“, односно извозника тероризма. Психопата Хејстинг у својој књиги нема дилеме да је атентат извела „терористичка“ организација из Београда, а извршилац је био „терориста“ Гаврило Принцип.

Ново тумачење историјских догађаја, као и пропаганда која се у том смеру ствара је узела великог маха и стварају се стереотипи како о Првом, тако и о Другом светском рату, па и недавни догађаји из ближе историје се тумаче по принципу „закона јачег“, односно нпр. агресије злочиначког нацистичког НАТО пакта на Републику Српску, Србију (списак нападнутих држава је подужи) се у свету карактеришу као „хуманитарне“ интервенције у служби „демократије“.

Догађаји пред Први светски рат, као што је био и Царински рат, јасно говоре да су ондашње завађене империје само чекале повод, а атентат у Сарајеву је био само окидач и изговор за напад на ионако изнурену Србију из претходна два Балканска рата. Србија је прескупо платила цену, а велики део становништва је заувек нестао како би јужнословенски народи били слободни.




2 коментара

  1. Марко

    Гаврило принцип јесте био српске националноси и православне вероисповести, али он атентат није урадио у име србије већ у име Југословенске идеје као део групе која се борила за ослобођење Босне и Херцеговине од окупације и сједињењу свих јужно словенских народа.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *