Милану Јоловићу Легенди

Песник: Василије од Семберије

Куд су прошли „Вукови са Дрине”,
није било стазе ни пртине,
а прешли су преко девет гора,
са Легендом на челу „чопора”.
А пред њима, ‘еј моји синовци,
бежали су Алијини ловци.

* * *

Плашио се ничег није,
сиви соко с Романије,
ни рафала, нити мине,
увек спреман да погине.

Кроз равнице, преко гора,
увек испред свог „чопора”,
где црн гавран зло наслути,
увек спреман погинути.

Газио си Јоловић Милане,
лешевима стазе затрпане,
беше крви, њихове и наше,
јунаци се ничега не плаше.

Ишао си где не смије нико,
памтиш ли га Српска Републико,
заборавит не смеш овог борца,
пуковника, родом од Сокоца.

Вратио се Милан са бојишта,
ни метак му није мого ништа,
преживео вук је у планини,
проклињу га још муџахедини.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *