Песме

Миланковић Вељку

Песник: Василије од Семберије

Хероји су песмом опевани,
увек први, кад се земља брани,
не плаше се смрти ни рафала,
много их је мајка оплакала.
Село Кремна близу Прњавора,
један јунак опеват се мора.
Роди мајка педесет и пете,
команданта легендарне чете.
Зимске ноћи родила је мајка,
родила је Вука са Вучјака.
Родила је борца и човека,
команданта Миланковић Вељка,
Голубићу покрај града Книна,
од Вука је постала Вучина,
ратовање, напад и одбрана,
учио од Капетан Драгана.
Прва пушка у Крајини пуче,
с вуковима кренуо си Вуче,
Јасеновац, Пакрац, Окучани,
од усташа Крајина се брани.
Деведесет друге рањен пао,
у Смртићу смрти умакао.
Наглед’о се крви и страхота,
пробијао коридор живота,
па Дервента, Добој и Модрича,
ратовање крвава је прича.
Од рафала голе гране плешу,
крвава је битка на Јакешу.
Јакеш брдо, крви до колена,
последња је кота освојена,
код Обровца деведесет треће,
тешко рањен за Београд креће,
на Бањицу у војну болницу.
Још је десет дочекао зора,
од живота растати се мора,
не помаже знање од доктора.
Тешке ране из села Кашићи,
са анђелима душа ће отићи,
четрнаести фебруар беше,
анђели је на небо однеше.
Сахрањен је три дана касније,
није Србин к’о плакао није.
Тако ти је, кад јунак настрада,
на сахрани двадесет хиљада.
Тапшали су Вељка генерали,
хвалили га, чин му нису дали,
команданту са Вучјака чете,
китили су своје еполете.
Сећаће се Српска Република,
док постоји свога поручника.

Коментари (5)

  1. Kristina каже:

    Cekala je majka sina
    sa ratista da se vrati
    ispred kuce stajala je
    na sve strane gledala je
    stara majka plakala je…
    Ispred kuce stajala je
    na sve strane gledala je
    stara majka cekala je…
    Njen sinak Veljko gordi
    na Kasicu borbu vodi
    al nesreca bi pade granata
    i smrtno rani naseg junaka…
    Ispred kuce stajala je
    na sve strane gledala je
    stara majka cekala je…

  2. Ратко Шево каже:

    Поштовани !
    Молим Вас да ради тачности исправите стих “Koд Обровца деведесет треће”.Исправно је:”Kод Бенковца деведесет треће”.Кашић је село у северозападном подручју општине Бенковац и удаљено је од Обровца више од 50 километара.Такође, исправно би било и у стиху:”Тешке ране из села Кашића”, a не “Тешке ране из села Кашићи”.
    Место рањавања Команданта Вељка ми је добро познато из разлога што сам рођен, одрастао и живио до августа 1995. у селу Вељанима које су јужно од Кашића на око 1,8 км и припадају Кашићкој парохији.
    Песма је одлична.Наставите да пишете.
    Велики поздрав за Све.

    1. ЈЕДИНИЦА каже:

      Поштовани,
      Обратите се аутору песме.
      Поздрав

    2. vasilije каже:

      Хвала пуно господине Ратко Шево ево управо уважавамо ваше примедбе,исправљамо грешке и стављамо у књигу
      велики поздрав-Аутор песме Песник Василије од Семберије

    3. Radovan каже:

      Poznata su ti sela:Pridraga,Pedeci Ramici Kokici——-Narandzici?

Напиши коментар