Мартовски погром (17. март 2004.)

Песник: Миле Ромчевић

Сулудо би било опростити њима…
боље да ме одмах живи огањ спали!
То је ко да правим пакт са ђаволима
што су народ тукли и терорисали!

Злочин вјечно траје и не застарјева…
и никада неће остати у сјени.
Било да је будност – било да се снијева
жигосани ми смо и обиљежени!

О, злурадо вријеме. О, несрећни марту…
кад дивљачки гоне и ваде органе.
За пакао себи пазарише карту
а нама су трајне оставили ране!

17. март 2019.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *