Лекари вам нису потребни, он је довољан (ВИДЕО)
Колико су пси интелигентне животиње, претпостављамо да знате, али ће вас овај видео-клип поново у то уверити.
Колико су пси интелигентне животиње, претпостављамо да знате, али ће вас овај видео-клип поново у то уверити.
Ој, Звездане, Беретку накриви, још су „Момци из Бразила“ живи. Сваки од Њих исту жељу има, да се опет вратиш Вуковима.
У Чопор се котира високо, Јовановић Звездан горски Соко. Овај Витез из прошлости давне, Вукове је предводио славне…
Милош Обилић махну руком. Сеиз му приведе коња. Остали витези поведоше се за њим… Милош Обилић, Иван Косанчић и Милан Топлица јездили су
Нико није знао да се десио покушај копненог напада НАТО-а на нашу територију, док они који су томе били сведоци нису почели да говоре о томе. Нас су све време уверавали да тог покушаја није било…
Кад све прође и када утихне метака звук, не заборави у миру… ко је једном био – заувек остаје вук!
У сред ноћи на Косову, нешто сија у сред мрака, вукови се они зову, очи Србских су јунака…
Газите храбро војници, Нека су чују кораци, Одјек нека преплави све, У име Србске заставе…
Зар се може вук дивљине, одбранити од судбине, ако чопор свој изгуби, ако ли га ране људи…
„Бабо“, осамнаеста по реду књига Милорада Улемека Легије је „планула“. За само 15 дана продаје продато је 500 примерака.
Кад год наиђу опасна и тешка времена, шајкаче поново уђу у моду. Шешири, качкети и француске капе, тада на извесно време потону у заборав. Шајкача, која је у миру свакодневни, незаобилазни део народне ношње, једина је капа на свету, која се у ратно доба преко ноћи претвара у обавезни део униформе. Због тога Срби и у време мира, увек делују као да су помало у рату!
Ноћ и тишину рафал пара, наступа чета са пуно жара. Немамо времена снове да снимо, одлазимо да се не вратимо!
Одличан филм о историји и важности ћирилице данас, о најтврђем бедему и чувару верског и културног идентитета православних Словена кроз векове.
Вазда смо ишли дигнуте главе, стазом победе, части и славе! Знали су злотвори јадни, подмукли, да их рањене нисмо тукли.
Сједећи тако на своме столцу, и причајући своме сину, сада већ, чињеницу јасну, да Срби увијек поносно гину.
Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама.