Друштвена контрола и технологија владања масама, како на локалном тако и на и глобалном нивоу, одавно је постала озбиљна вештина. Како је то успело глобалним владарима? Биће вам јасније када прочитате ток експеримента „Пет мајмуна“.
У вихору страшног рата деведесет осмог љета, у сред Лође задеси се пећког МУП-а једна чета. Пећке Муње сви их зову јер баш тако они лете, на шиптарски страшни терор да узврате и освете.
Закукала вила с’ Дурмитора, до сињега одлијеже мора. Кука вила из грла бијела, кукајући на камен је сјела…
Крвав путник јавља да је царство пало, И од силне војске оста врло мало. Сам цар Лазар паде у крвавом боју, Бранећ’ храбро себе и државу своју…
Предлог закона о службеној употреби језика у Србији већ годинама скупља прашину по фиокама и у архивама. Нико не кажњава неправилну употребу језика. Загубљен и предлог стандардизације ћирилице
Снима се дугометражни анимирано-документарни филм инспирисан аутобиографијом једног он наших највећих научника. Прича о Михајлу Идворском ушла је у УНЕСКО програм прославе 2015. као Године светлости
Код мене је вук увек изазивао дивљење и страхопоштовање. И знала сам да, без обзира на све бајке и све приче о крволочним чопорима, и наш народ има дубоко поштовање према овој животињи. Уосталом, сетимо се да се, и поред свих лоших особина које су немилице додељиване вуковима, у стара времена мушкој деци врло често давало име Вук.
Лутајући светом земљом, где одавно нема мира, пратио сам уске стазе, ловаца и пастира. Од људи сам склањао се, да зликовци ме не би чули, пут жеља доведе ме у ходочашће караули.
Кад пролеће дође, спустише се вукови низ планину и нађоше браћу раздвојену. Видоше им ланце што вратове им кидају и како репове подвијају и за парче хлеба се увијају…
Јапанац, професор са Универзитета Окајама, где предаје наш језик, на Светој Гори примио свету тајну православља. У Јапану људи само раде и много су депресивни. То је нека врста болести
Путују моја браћа, уснула у сметове, у нека друга времена и светове. У тамне јаме и плаве гробнице, од деце мати окреће лице…
Данас је Дан злочина над нама. И јуче је био. И дан пре јуче… Чему ли нас уче? …дотле брат нас коље и комшија туче.
Била је заробљеник снова и путник треће класе. Говорила је тихо, а гласно опомињала. Волела је чежњу, али је стрепела. Тражила је помиловање за несхваћене, обесправљене, усамљене, заборављене.
Нећу причу ширити нити по ко зна који пут понављати колико је правопис важан и зашто је важан, само ћу вас подсетити на неколико правила.
Термин српскохрватски није лингвистички утемељен – он представља преименовани српски језик и у србистици га треба задржати само у подсећању на време доминације политичких над лингвистичким критеријумима
Документарни филм „Анђео са горе Заглавак“, за који је сценарио написала Љиљана Булатовић, посвећен је жртви руских добровољаца током Отаџбинског рата. Симбол те жртве је двадесетогодишњи Константин Богословски који је погинуо 12. априла 1993. године током херојске одбране Вишеграда.
На данашњи дан пре једног века, Фердинанда Гаврило „уцмека“, Крај Миљацке још му глас одзвања, Нема више браћо робовања…
