Срећан Божић страдалници
Поново се Бадњак ложи, и пјевају пјесме старе, помињу се горски вуци, с Дурмитора и Динаре.
Поново се Бадњак ложи, и пјевају пјесме старе, помињу се горски вуци, с Дурмитора и Динаре.
Руска народна песма „Там шли два брата“ прилично је популарна међу русофилима у Србији. Њена популарност наручито је скочила по избијању сукоба у Новорусији.
Кнез новога света – људска таштина, за крвава злата од стотину аршина! Не поља кашмира! Не срца честита! Од северног класја до крвавог Велебита!
Издани брате, од рода свога, ратниче славни плејаде нове, дошло је најгоре могуће доба, кад олош јунака издајником зове…
Не клони духом рањени Вуче, због ропства твога у тамној ноћи, сигурно знај једнога дана, истина мора на видјело доћи…
Упире поглед у тамно небо, небески ЧОПОР са земље тражи, усамљен Вук у тамној ноћи, можда на својој последњој стражи…
За кога сам крвав био бој, Мислио сам ја за народ свој, Отаџбина звала Србина, Да је брани од злих душмана…
Тужна вијест из Сирије, према Москви граду креће, да Сергеја Румјанцева, више жива видјет’ неће…
Милораде, команданте великану прошлог рата, прими поздрав и честитку од незнаног Твога брата. Срећна слава, команданте, честитај и Вуковима, и реци им у затвору да напољу још Нас има.
У Бањалуци је вечерас приказан документарни филм „Ви идите, ја нећу“ редитеља Хаџи-Александра Ђуровића, у којем се говори о судбини Срба на Косову и Метохији и борби Милоша Ћирковића из Бијелог Поља код Пећи за очување свог дома и његовом страдању.
У забелској ноћи дугој, мјесец земљу обасјава, један јунак санак снује, рад би био да је јава.
Браћо моја соколови сиви, још у нама борбени дух живи. Памтим сваки осмех, свако лице, Припадника наше Јединице!
Неколико дана прије, ватренога крштенија, за девичку задужбину, докле сунце љетње сија…
Дух вечности кроз стихове збори, У сретање долазећој зори, Свете душе земне дозивају, Да осуде нечасну издају.
У бањалучком Мултиплексу „Палас“, премијерно ће вечерас бити приказан Документарни филм „Дјеца“, у продукцији Радио-телевизије Републике Српске.
Након више најављених, али још нереализованих пројеката других аутора, напокон је завршено прво филмско остварење о ужасима усташког концентрационог логора Јасеновац, јер ће се прича о старцу Вукашину и његовом крвнику, кољачу Жилету Фригановићу, ускоро појавити у биоскопима, највјероватније у јануару 2016. године!
Запјева’ бих ал’ не могу, јер за пјесму доба није, докле бедем од Забеле, јуначину једну крије.
Пјесма „Црвен цвете“, коју изводе сестре Ивана и Исидора Сантрач, а које су отпјевале многе пјесме о Косову, забрањена је на Јутјубу.