Пише: Михаило Меденица
Јел ово та поносна, суверена, непокорна и благодатна Србија о којој телалите господине кандидату без авионске карте и лове да окренете туру у кафићу: Бујар Нишани, председник Албаније, башкари се по југу Србије као свој на своме док Ви и ваши чауши треперите, ко бачене кесе запеле о гране дрвећа, чекајући дозволу некакавих секретарица председника месних заједница с Косова и Метохије да се умилостиве и дозволе вам да крочите на ту свету земљу?!
Јел овако узрастамо у очима међународне заједнице: што више личимо на друмско свратиште за слабе бешике то ће нас више ценити као ролну све квалитетнијег тоалет папира, скоро ваљаног за њихове задњице?!
Јел сувереност подразумева да туђе нећемо јер ни са својим не знамо шта ћемо?!
Јел нормално да Нишани најпре обиђе Бујановац, Прешево, Медвеђу, злогласни Велики Трновац, или му је ваљало поклонити се српској застави у српској претсоници уз звуке српске химне, ил је то тек ретроградни фолклор за који се нема времена јер сте Ви и намирени Николић презаузети скривањем у плакару док вам не јаве да је отишао?!
Знате ли коме ваши коалициони партнери данас скандирају као свом председнику у Бујановцу?!
Вама и Николићу засигурно не, јер за тако шта ваља бити државник а не придржавник празних овала бриселских и капута ММФ-овских дахија и ресто камариле с исуканом оном работом и широким осмехом на лицу!
Јесте ли у међувремену свечано положили још који темељаца за крајпуташ који ће тужним епитафом сећати на Ваше историјске успехе: „Путниче, намерниче, застани и пре него што се олакшаш сети се да то чиниш по земљи која се некада звала Србија! Сад настави и извини на узнемиравању“!
Када сте последњи пут обишли чемерна српска села подно Бујановца, Прешева и Медвеђе, или и за то треба штамбиљ неке локалне мастиљаре, а и шта ћете доле- тамо још само венац можете да положите а тешко да би ико поверовао како ће из њега изнићи фабрика, мада…
Зашто не кажете како ће се мучено Србље с Косова и Метохије рачунати на предстојећим изборима: дијаспора, или..?
Нема ту никаквог „или“, ставих га тек онако, да личи на питање јер у одговорима не пливате вешто колико у бујици јалове реторике, ловећи већ мртву рибу „динамитом“…
Једино што се, факат, обновило јесу „административни“ прелази, сад некако личе на праве граничне мада знамо да никада Косово признати нећете, јер како признати нешто што не признаје Вас, осим ако ондашње ћате не одлуче да вам издају двосатну туристичку визу, ал да Марка Ђурића пријавите као ручни пртљаг…
Весело је, рекох, данас на југу Србије, или се југ свео до Врања док је оно под њим преименовано у слободну пешачку зону и парк природе у којем је забрањено роштиљање, бацање смећа и помињаје Србије?!
Знам да нисте у кампањи, немате Ви времена за то, али чисто да Вам јавим – ено га председник Албаније табана свој на своме, можда бисте волели да му будете гост, чисто да Вам покаже како има Србије и ван кадра спотова које немате времена да снимате!
Или је нема, али биће да је и то још један од историјских успеха, јер, реално, сваки дудук с две руке и лопатом може да положи темељац, док само „божији“ посленици могу да положе читаву државу.
Потрбушке…
Два у један
Ми,ратни ветерани, постадосмо срамота за нашу погинулу браћу кад дозвољавамо оваква понижења. Можда смо некад били ратници ал дозволисмо да нас гњиде претворе у обичне бабе које само причају…а где су нам дела на која би се браћа која оставише своје животе поносила? Уместо да размишљамо да смо ми за разлику од Њих добили прилику и да стварамо породице и гледамо децу како нам одрастају,и баш због те деце већ увелико каснимо да се пробудимо из те “хипнозе” слободе и схватимо да смо поробљени…а шта би са “Једнога дана кад будеш рањен (а јако смо израњавани психички и морално,..)и остављен на бојном пољу (политике уништавања Србије)и кад дођу непријатељске жена деца и пси ( блер,солана,бајден,албански председник….)
да те расргну на комаде (а управо то нам раде) испали себи метак у главу
( а ко је глава?)
и умри као херој.
Свака част на тексту. Свака је на своме.