Србија

Колубарска битка, сто година после

Колубарска битка

Државна церемонија поводом обележавања 100. годишњице Колубарске битке, одржана је данас у подне у Храму Светог Димитрија у Лазаревцу.

kolubarska-bitka

Колубарска битка најзначајнија је битка између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Битка је вођена новембра и децембра 1914. године и окончана успешном противофанзивом под командом генерала Живојина Мишића.

После неуспеха у операцијама око Дрине, суочена с недостатком артиљеријске муниције, мањком хране, одеће и обуће, српска војска била је приморана на повлачење. Паралелно са војском повлачио се и народ, а додатни терет били су и временски услови. 

Професор војне историје на Војној академији Слободан Ђукић каже да су неповољни временски услови лоше утицали на морал војника.

„Војници се нису могли огрејати дуже време, осушити униформу и то је, уз недостатак артиљеријске и пешадијске муниције, подрило морал српских војника, па је код дела војника изгубљена вера у могућност победе у Колубарској бици“, каже професор Ђукић.

После повлачења српске војске, уследио је контраудар који је непријатеља изненадио, потпуно паралисао и омогућио бриљантну победу. У летописима мионичке цркве, једном од места које је Мишићу, током ове чувене битке, служило као осматрачница, и данас чувају успомене на 1914.

Протојереј ставрофор Саша Тимотић каже да, када би се приметила непријатељска војска, црквена звона би се оглашавала и војска би била спремна за напад или противнапад.

„Првим упадом аустроугарске војске, после тога, сва три звона мионичке цркве су однета и претопљена за њихову ратну машинерију“, каже Тимотић. 

Колубарска битка ушла је у историју ратовања и војног школовања у целом свету, као јединствен пример да војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко време пређе у контраофанзиву. Генерал Живојин Мишић је због успешног вођења операције унапређен у чин војводе, док је његов супарник Оскар Поћорек смењен са места главнокомандујућег Балканске војске.

„Битке се добијају ватром и маневром. Тај маневар је обично унапред. У Колубарској бици маневром уназад, повлачењем са Сувобора, а затим неочекиваним противнападом, вештином и маневром је побеђена аустрогугарска војска, а не снагом“, рекао је Ђукић. 

У Колубарској бици Србија је изгубила 22.000 војника, имала је 91.000 рањених и 19.000 заробљеника. Губици Аустроугарске били су нешто већи, готово 29.000 погинулих војника, више од 120.000 рањених и 74.000 несталих.

Напиши коментар