Колико „апача“ може да поједе „алигатор“?

У почетку су јуришни хеликоптери прављени ради помоћи копненим снагама. Они су омогућавали надмоћ над противником на бојном пољу. Користећи свој импресивни арсенал оружја и напредне радарске системе хеликоптери све примећују и брзо реагују: уништавају живу силу и оклопну технику или координирају борбене акције.

Амерички АН–64 „апач“ и руски Ка–52 „алигатор“ — најпознатија су „лица“ у својој породици. Њихови конкуренти из других држава немају шанси у борби са њима. Хајде да видимо који хеликоптер је бољи.

Амерички хеликоптер је у своје време направио прави пробој у хеликоптерској индустрији. Још 70–их година прошлог века Пентагон је већ видео у својим редовима не само хеликоптер са пар топова, већ напредну летелицу за ватрену подршку.

Захтеви су били следећи: у условима активних борби у било које доба дана и ноћи, у свим временским условима „апач“ је требао да уништава непријатељске тенкове. Оклоп хеликоптера је направљен од веома чврстог материјала, али је то само на папиру. „Апач“ има два седишта: копилот–тобџија на предњем, и пилот на задњем издигнутом седишту. Кабина пилота је ојачана кевларом и полиакрилатом. Брзина ове летелица износи 293 км/ч, домет лета — 480 км, носивост — 770 кг. 

На четири чвора испод крила „апача“ може се сместити огроман арсенал оружја: до 16 противтенковских ракета „хелфајр“, блокови ненавођених ракета, митраљези М230Е1 „чејн ган“ и пар „стингера“ по боковима. Под кабином се налази инсталација са покретним 20 мм аутоматским митраљезом. 

У америчкој војсци се тренутно користи „апач лонгбоу“. Он се од раније генерације разликује по снажном радару и модернизованој авионици.

„Алигатор“ је љубимац руске публике и заиста уникатни хеликоптер нове генерације. Маневарски хеликоптер, погодан за све намене, добро заштићен, са високом технологијом, наоружан до зуба… На крају крајева, он је једноставно савршен.

Ка–52 је заиста врхунска модернизација летелица Конструкторског бироа „Камов“ где је за време тзв. „перестројке“ незаслужено сахрањен његов претходник Ка–50 „црна ајкула“. Ка–52 је направљен по коаксијалној шеми „пар ротора се окреће у супротним смеровима“, што омогућава да се изводе невероватни маневри. Захваљујући таквој шеми ротора хеликоптер може да лети и бочно и на леђа, без окретања трупа на ту страну. 

Ка–52, као и његов претходник Ка–50, може да изведе уникатан маневар — тзв. левак — да се креће бочно у широком распону над копненим циљем укосо према доле и да нишани мету.

Хеликоптер је одличним оклопом заштићен од митраљеза великог калибра и малокалибарских топова. „Алигатор“ је ојачан уникатним системом катапултирања пилота који не постоји нигде другде у свету. Он је брз, иде од 250 до 300 км/ч, опсег лета — 520 км, носивост више од 2.000 кг. Ојачан је са „свевидећим оком“ „Самшит“, које се налази под трупом, као и низом друге најсавременије авионике.

Што се борбене снаге тиче Ка–52 се не може упоредити ни са једним јуришним хеликоптером. Држачи испод крила омогућавају носивост импресивног арсенала оружја: до 12 противтенковских ракета последње модификације, до 80 ненавођених ракета, 4 ракете „игла“ за ваздушне борбе и још понешто по жељи клијента. Са десне стране трупа се налази место за 30 мм топ.

Ко ће кога?

Бацимо поглед на електронику хеликоптера. Два система од по 2.700 коњских снага код „алигатора“ много су јача, од два система од по 1.890 коњских снага код „апача“. Захваљујући томе Ка–52 може да подигне много више оружја, али по даљини лета врло мало уступа „Американцу“.

„Алигатор“ је у предности и у маневарским могућностима. Коаксијална шема плус веште руке — неуловљива су мета за ПВО противника. 

Што се тиче оклопа, полиакрилне плоче „апача“ могу да одбију појединачне рафале „калашњикова“, мада и то тешко, иако у параметрима „Американца“ постоји карактеристика „побољшана жилавост“. Фатални случајеви оштећења хеликоптера из аутомата већ су званично документовани.

Конструктори из США су ставили акценат на маневрисање и слабу видљивост, али нису обратили велику пажњу на оклоп. Ка–52 према добрим традицијама совјетске војне индустрије елегантно је „умотан“ оклопним плочама. Наравно и катапултирање не треба заборавити! Ко има више шанси да преживи?

Што се тиче наоружања, „алигатор“ има три предности над „апачем“. Прва — могућност да носи оружја колико је потребно, а не колико дозвољава мала носивост „Американца“. Друга — постојање идентичног оружја на другим типовима руске војне технике. Исти топ имају и оклопни транспортер и оклопно возило. Осим тога, 30 мм муниција по снази више пута превазилази малокалибарску муницију топа „апача“. Трећа — ватру по противнику из Ка-52 могу отварати оба пилота (четири руке су више од две).

И, на крају, велика предност „алигатора“ је цена. За последњу модификацију „апач лонгбоу“ наручилац мода да плати 55 милиона долара, док руски Ка–52 кошта само 16 милиона долара. Да ли је боље купити три „алигатора“ или један „апач“? Избор је очигледан. 

„Апач“ је идеалан за тачно планиране задатке. Када постоје координате, подршка са земље, када противници не очекују напад… Међутим, ако се амерички „нападач“ баци на патролирање по градској зони, постаће лака мета за непријатеља. Слаби оклоп не може га спасити од „ватрене стреле“ противваздушног ракетног система или митраљеза великог калибра. 

Руски Ка–52 исто није летелица за патролирање, али му техничке карактеристике у потпуности омогућавају да делује у апсолутно свим ситуацијама, било да се ради о извиђању, праћењу или војној операцији уз употребу свих типова наоружања.

 

Спутњик




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *