Ко се сећа турског геноцида над Јерменима?

Пише: Вук ЈСО

„Геноцид (грчки: genos = род, народ; латински: accidere = убити), међународни злочин намерног потпуног или делимичног уништавања националних, етничких, расних и религијских група. Спада у најтежу врсту злочина против. Термин Геноцид усвојен је на и заседању Генералне скупштине УН (1946). За разлику од етничког чишћења, где је циљ да се са дате територије протерају одређене групе људи, код геноцида је крајњи циљ физичко истребљење.“

Данас је стогодишњица геноцида над једним народом.
Над једним православним народом. Над Јерменима.
Геноцид који траје последња два века.
Познати турски писац, Орхан Памук, је почетком 2005. године изјавио да је Турска одговорна за ГЕНОЦИД над Јерменима у ком је побијено више милиона Јермена.
…И једва избегао бес сународника због тога. Новинар Хрант Динк, није био те среће. Убили су га у Истанбулу. Из истог разлога. Помињање геноцида над Јерменима је табу тема у Турској.
И у остатку света.

У том злочину, који ће обележити значење појма ГЕНОЦИД, Турци су покушали да затру један народ. Да избришу његово постојање, његову културу и потомство. Прошлост и наслеђе.
У својој бестијалности секли су главе, набијали на коље, а Јерменке силовали и разапињали на крст. Ни децу нису штедели.
Јерменски народ је једва опстао.

На почетку текста сам написао ПРАВОСЛАВНИ…
Када је извршен злочин над било којим народом, остатак света скаче и виче и плаче. И вришти ГЕНОЦИД! Да ли је то злочин над јеврејима, муслиманима, будистима, католицима… Свеједно. Геноцид!
Само над православнима не.
Зар убиство једног човека није исто, без обзира које нације, вере био?
А геноцид? Да ли је геноцид 7000 људи битнији од стотина хиљада, само у Јасеновцу! Ни броја им се не зна! Дан данас. Крију…
Злочин је злочин.
И прикривање злочина је злочин.
И ћутња.
Зар само зато што смо православни?
Православне жртве су мање вредне. Поништавају се. Бришу.

Да ли је Правда иста и слепа за све или за неке мало више иста. И слепа.
Тужно је то…. Тековина „демократије“.
Гледате турске серије и дивите се њиховим војницима, главосечама… Питате ли се чије су главе то секли кроз историју?
Гледате отете и силоване девојчице, жене по харемима? Да ли им завидите? Чије су то кћерке и сестре биле? Питате ли се икада?
У једном периоду на овим просторима скоро да и није било Срба. Преживели су побегли.
Турци су то. Стари крвници православља…

Преци вам се у гробу преврћу. Сви они скончали на кочевима, ченгелама, ражњевима, растргани коњима… и живи спаљени.
Стидите се. Јер се прадедови стиде вас.

Погледајте… Погледајте у погледе Мучених, који вас са Неба гледају.
Скините те тамне наочари и тај ваш тамни вео са лица да боље видите. Погледајте… Небројене, неизбројане и неопојане… православне кости.
Има их колико и звезда на небеском своду. А можете ли пребројати звезде?
Погледајте… Да ли вам се срце стегне сваком од вас, који пљуну на кости предака наших, предака својих, православних и окрете главу?
Наричите над њима. Јер ја нећу. Ратници не наричу. У тишини, сузама својим и крвљу душмана опраћемо расуте кости. Опојаћемо их песмама предака и ратним покличима.

Ко се још сећа геноцида над Јерменима…

Ми.
Православни!
Јер нико их други памтити неће.
Заборавимо ли, Турци ће опет доћи.
А само чекају… Ето их… Чују се хорде у даљини.

Пробудите се Православни!

24.04.2015.