Ко нас гура у лидера

Баш као што је и историја да је некада Стејт департмент имао Одељење за Источну Европу и Југославију, такав је био службени назив тог одељења. Пошто Источне Европе из визуре САД више нема, а како нема ни Југославије, сада нам из Вашингтона поручују да смо ми, Србија, лидер западног Балкана. То је тако дивно, иако се увек мало штрецнем и замислим када нам неко умилно додељује титулу лидера западног Балкана. Истина, некада смо били лидер несврстаних у целом свету, а сада смо лидер само западног Балкана. Но, дај шта даш, титула је титула, па и ова гордо звучи. Иако ми није јасно где то почиње, а где завршава западни Балкан. Јер, Хрвати и не прихватају да су део било каквог Балкана, Словенци поготово, Бугари и Румуни су ваљда источни Балкан, Грци јужни Балкан, Република Српска је географски негде у висини Хрватске, па ни она није западни Балкан, Федерација у БиХ по логици такве географије такође није западни Балкан. Испада да смо ми лидер у конкуренцији Македоније, Албаније и Црне Горе, иако је и то спорно, пошто и Македонија и Албанија могу да буду и јужни Балкан. Изгледа на крају, да смо ми лидер самима себи.

Било како било, ипак смо неспорни лидер западног Балкана, тако тврди помоћница заменика секретара за одбрану САД, госпођа Елеонора Фаркаш, а како иза њених оцена стоји, у најмању руку, цела Шеста флота, то се њено мишљење не сме доводити у питање. Наиме, помоћница заменика државног секретара САД каже и да је наша војска извозник безбедности у целом свету. Јер, Американци су, према речима помоћнице заменика, до сада уложили у српску војску седам милиона долара да би је опремили и обучили за мировне операције широм света. Признајем да сам малчице збуњен, ако смо већ лидер западног Балкана у свему, логично и у безбедности, зашто нисмо и извозник безбедности на западном Балкану. Зашто смо извозник безбедности у целом свету, а нисмо на западном Балкану? Зашто да не објединимо обе титуле, било би јефтиније и за нас и за Американце. Па да пошаљемо батаљон војника у Косовску Митровицу, или да ми чувамо ваздушни простор Црне Горе.

Помоћница заменика рече и то да наша влада зна ко би први реаговао ако би Приштина применила насилне методе решавања питања севера Косова, и да тај први који би реаговао не би био Кфор. Како наша јавност, ипак, не зна то што, по речима госпође Фаркаш зна наша влада, мене као појединачни део те јавности интересује да знам ко би то први реаговао ако то није Кфор: НАТО, Персијанци, Марсовци…? Ако постоје писмене гаранције НАТО-а за то, дајте, господо, то покажите. То би битно допринело поверењу Срба са севера Косова у Бриселски споразум.

Помоћница заменика, госпођа Фаркаш, каже да се ,,нада да ће ствари ићи глатко без икаквих изгреда”. У контексту евентуалне насилне акције Приштине у преузимању контроле над севером Косова. Дивна порука. Даље наводи како ,,САД раде на томе да учине српску војску способнијом за сарадњу са снагама НАТО и да је у том циљу већ 400 војних студената из Србије прошло кроз тренинг у САД”. Импресивно, колико је војних студената из Србије, као званично војно неутралне земље, прошло војну обуку у Русији, или Кини?

Једним ставом госпође Фаркаш ипак сам био крајње збуњен. Наиме, она каже да када повећамо стабилност, нормализујемо односе са суседима и постигнемо економски развој онда ћемо моћи да радимо с Америком и на међународном плану, и тек тада ћемо ,,моћи да допринесемо стабилности и на другим просторима”. Да ли то значи да сада не радимо с Америком око нашег извоза безбедности, рецимо у Мали? Иако госпођа поздравља нашу војску у Малију. А још нисмо достигли стабилност код куће и економски развој такав да заслужујемо да радимо с Америком и на међународном плану. Па шта онда сада радимо и чему служимо?