Ко је заиста угрожен, а ко је нетолерантан?

Пише: Ива

Да одмах на старту нешто разјаснимо. Није „Геј парада“ јер у српском језику постоји реч педер и нема потребе користити стране речи. Друго, ја не могу да то зовем „Парадом поноса“ јер не видим шта је ту за понос. Сматрам да је то лична ствар, интимна, и да је не треба делити са светом неким парадирањем. Парадирање те врсте водим под егзибиционизам – као секс на јавном месту, онанисање на јавном месту и сличне ствари.

Разумели смо се?

Одлично. Идемо даље.

Пре пар година ово је био одговор на кампању оних који су се залагали за одржавање параде педера.

У Србији је говор мржње врло растегљив појам. Ово је по мени једна врло симпатична пошалица, али за оне који желе да парадирају ово је вероватно равно претњама геноцидом.

Прошле године навијачи Рада – радовци или United force како им је званични назив навијачке групе, су на мечу против Јагодине развили овај транспарент. Још једна симпатична пошалица. Духовит одговор оних који се противе паради.

Јуче се појавила информација да је Група грађана пријавила митинг „Сачувајмо природна богатства Србије“ истог дана и у исто време за кад је најављена парада. За начин на који су формулисали захтев/пријаву за одржавање митинга им заиста треба одати признање. Онај ко је смислио – свака част. Још један доказ духа овог народа.

 

Кад се виде ове слике на једном месту може се стећи утисак да сам ја једна од „ултрадесничарски шовинистички настројених особа“. То је, најчешће етикета која се лепи сваком ко је против параде.

Искрено, немам ништа против педера и лезбејки. Као одрасла, здрава и свесна особа не гледам у „туђе двориште“. Ко шта ради у своја четири зида, докле год то не укључује малолетне, ментално заостале, инвалидне особе и стара лица, мене се не тиче. У својој кући ради шта хоћеш.

Али, имам проблем са Парадом. Кад је неко помене мени се јави оно логично питање: Шта је ту за понос па треба да се парадира по граду? Цела прича да Парадом показују да смо различити, а опет исти, да је, како су смисли слоган, „геј ок“, да то није болест и сличне ствари које се могу чути, мени као немом посматрачу са стране „пара уши“. Ако смо сви исти чему онда та потреба да то тако јавно доказују? Имам утисак да тиме желе да, пре свега себе, убеде да нису различити. Уз то, потврђено је да је после сваког покушаја организовања Параде порасла нетрпељивост према педерима и лезбејкама. Не само у „балканској Србији“ већ у готово свим земљама.

Кад су се појавиле прве приче о Паради сећам се коментара да ће „сутра“ параду тражити и педофили као „истински љубитељи деце“. То су ружна поређења. Педофилија је страшна ствар и са тиме се не сме на било који начин шалити. „Сутра“ параду неће тражити педофили, јер је педофилија законом кажњива, а декларисање педером и лезбејком није, али би зато могли да се организујемо ми који волимо одређене врсте секса које нису кажњиве. И љубитељи дуге предигре, љубитељи оралног секса, љубитељи позе 69, љубитељи С/М, љубитељи доминације, љубитељи сексуалних помагала…. Их, колико нас има, сви смо различити, а опет исти. И ми би да парадирамо, без да икога провоцирамо. Зашто ми то не радимо? Зашто ми то не тражимо? Зато што су сексуална опредељеност и оно што радимо са својим партнером наша лична ствар. Нешто што се никога другог не тиче. Што се не дели около, осим по неки „сочни“ детаљ уз трач партију са пријатељицама или уз пиво са ортацима.

Оно што ми, ипак, највише смета је етикета да свако ко је против Параде је „хомофобичан“. Без проблема све нас који нисмо педери и лезбејке су оптужили да имамо фобију од људи, јер управо је то буквалан превод хомофобије. Ја нисам хомофобична, далеко од тога. Само не волим да ми градом парадирају „Адам и Стева односно Ана и Ева“ организовано. И не дозвољавам да било ко каже да имам фобију од другог човека.

У Србији, али не само овде, тако је у још неким земљама чија се власт одриче сопственог идентитета како би се изборила за лични интерес све жртвујући земљу и народ коме припадају, педери и лезбејке се третирају као бели медведи. Ништа не сме да им се деси. Ништа не сме да им се каже. Ако питаш коме заиста треба та парада залепиће етикету од малопре – ултрадесничар и шовиниста.  Ту обавезно додају и да си глуп, да се не купаш, да ти смрди из уста, да си масан, дебео, да слушаш Цецу…  То је та толерантност која избија из сваке речи оних који подржавају парадирање и боре се за нека угрожена права педера и лезбејки. Ни крив ни дужан бићеш попљуван и попишан – народски речено.

Њима не сме ништа да се каже, јер је то говор мржње, јер им угрожаваш права, а са друге стране њима је дозвољено све. Они у изложби „Ече Хомо“ шведске уметнице Елизабее Олсон Валин смеју да исмевају Исуса Христоса приказујући га у женској одећи окруженог особама сумњивог морала и сексуалне опредељености. Да ли би тако могли да се понашају и према пророку Мухамеду? Хммм… Сумњам. Могли би да пробају па би почели да лете у ваздух – исламски фанатици не дозвољавају спрдање са њиховом вером. У хришћанству су сигурни – могу да пљују без последица. Или бар они верују да нема последица.

Они могу да подривају породичне вредности. О томе је недавно током дебате у Сиднеју отворено говорила њихова активисткиња Маша Гесен, иначе новинар и писац. Причајући о плановима реалне борбе за истополне бракове она је између осталог рекла:

– Овде се не ради о правима хомосексуалаца на брак, већ о томе, да институцију и брак, као такав, односно породицу, треба – демонтирати! Породица не треба даље постојати у класичном облику. Борба хомосексуалаца „за брак“ обично крије оно, шта планирамо да урадимо супружанском пару, када постигнемо циљ. Приче о томе, да институција породице при томе, неће претрпети никаквих измена и промена, нису истините.

Они, дакле, могу отворено да причају да крајњи циљ њихове борбе за сопствена права која су им угрожена у ствари је борба за уништавање основне ћелије друштва – породице као такве.

Они у Србији могу да активно раде на вређању СПЦ и православних верника и да им то прође као уметност. Тако су назвали скрнављење – јер не постоји ниједна друга реч за то – фреске Белог Анђела. Наиме, обележавајући почетак недеље у којој се поносе тиме што су педери и лезбејке они су позирали међу луткама које су симболисале припаднике њиховог покрета, а на неке су облачили и мајице са ликом Белог Анђела и на тај начин покушали да скрнаве значај и значење које та фреска има.

За оне који не знају, Бели анђео је део композиције Мироносице на Христовом гробу из цркве Вазнесења Христовог манастира Милешеве и спада у најпознатије фреске Србије али се убраја и у велике домете европског сликарства. Сматра се једним од најлепших радова српске и европске уметности средњег века. На слици је приказан Арханђел Гаврило обучен у бео хитон који седи на камену и мироносицама руком показује место Христовог васкрснућа, односно његов празан гроб

Први сателитски пренос видео сигнала 1962. између Европе и Северне Америке садржао је слику Белог анђела из Милешеве међу првим кадровима који су представљали поздрав Европљана према Американцима. Нешто касније, исти сигнал је био послат у свемир према могућим ванземаљским облицима живота. Бели анђео је одабран и за ову прилику, јер је постао широм света препознат као симбол свеколиког мира.

Вређање православних верника наставило се и слоганом који су организатори пласирали 21. септембра, кад су започелу ту своју недељу. Почетак се поклопио са славом Мала Госпојина – да ли је то случајно? – а реченицу која је у српском народу позната На Славу се не зове, на Славу се долазиоскрнавили су претворивши је у паролу На Прајд се не зове, на Прајд се долази.

Њихови слогани, поступци се дефинитивно могу подвести под говор мржње. Ударају на веру која је код Срба једна од светиња. Ударају на породицу која је основна ћелија сваког друштва. Њима је све дозвољено, њима се све толерише. Тврде да су им угрожена права и ово је њихов начин да се боре за себе.

А шта је са нашим правима?

Мене њихово скрнављење цркве, православне вере, дирање у светиње, дирање у породицу вређа. Како ћемо то да решимо? У целој овој њиховој кампањи осећам се врло угрожено, јер нисам лезбејка. Ко ће да заштити моја права као православног верника, хетеросексуалне оријентације који су њихова мета?

О томе нико не мисли. Можда је време да почну да размишљају у том правцу, јер је сигурно да ја нисам једина…

 

Извор: Ивинсвет




3 коментара

  1. Aleksandar

    Ovo je ludilo koje finsira svecka mbasada i to glupiranje koje je nepotrebno i neko glupiranje uopste receno.Samo izaziva neku nestabilnost i opstu budalstinu u nasim malim zivotima.Tako da nije potrebno ovo nesto na silu gurati.Ali posto se finsira iz inostrastva i sve ostalo i to znamoo ko to finasira i gura na silu.E bas kada se gura na silu nece toga ibiti.Jer nista na silu nemoze da se uradi pa bilo ko to finasirao i zasto.

  2. Iva

    sve je ovo sasvim ok razmišljanje, osim dela o veri, jer srbi o veri misle samo kad je neko skrnavi, i na to odgovaraju nasiljem što nije baš hrišćanski. vrlo je malo pravih vernika, nisam među njima, ali mislim da je vera pre svega način života i filozofija a ne neki ideal ili ikona na zidu, zakopano blago koje čuvamo tako što režimo na svakog ko se usudi da ga dotakne. u prevodu gnušam se lažnih vernika koji verom naokolo paradiraju i koriste je kao izgovor za raznorazne budalaštine, što je u srba čest slučaj.

    što se tiče brakova neka imaju svoj brak, ne tiče me se sve dok ne počnu da usvajaju decu, e to stvarno ne bi bilo ok. gej veze su statistički najnestabilnije i najpromiskuitetnije, što pomalo i govori o tome koliko su oni zapravo srećni i zadovoljni što su napravili svoj izbor.

    oni i nisu drugačiji od svih nas, ali imaju potrebu da paradiraju pošto je činjenica da su izloženi nasilju, ali nismo li svi? svaki dan nekog prebiju na ulici, opljačkaju, vitlaju pištoljima, siluju i to nema baš mnogo veze sa seksualnom orijentacijom, ili grešim? oni misle da je to zato što su gej, ali to je u stvari zato što je srbija puna besposlenih neobrazovanih i nezadovoljnih budala koje zadiru u psihopatologiju pa nemaju šta pametnije da rade nego da pljačkaju, tuku i siluju. šta je sa nasiljem u orodici koju toliko uzdižemo kad iskrsne pitanje gej parade?

    naš problem nije gej parada, nego smo mi sami sebi najveći problem. kad to shvatimo, nećemo više polemisati o trivijalnostima kao što je jedan random skup.

Оставите одговор на Aleksandar Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *