Ко је сипао киселину у очи угледном адвокату Ненаду Вукасовићу?

Пише: Славица Јовановић

Осуђујем напад на угледног београдског адвоката Ненада Вукасовића, кога су маскирани нападачи , подмукло, кукавички и злочиначки напали, пребили и сипали му киселину у очи , са циљем да га заплаше, ућуткају или још црње – убију!

nenad vukasovic

Јасно је ко дан, овим је бачена рукавица у лице и полицији и правосудним органима. Време је да из ове ћутаонице, коначно неко проговори и да раскринка, крволоке, џелате, коловође врзиног кола криминала, бездушнике и нељуде. У време кад вребају гиљотине и главосече и кад је глава на пању, кад невидљивим егзекуторима највише одговарају безгласни и безглави, а највише мртва уста која не говоре, у време кад је реч истине на самрти… Треба ли да заувек заћуте они који превише знају и који разоткрививају упадаче реч… Неко их мора зауставити, упрети кажипрстом, скинути им маске, натерати их да проговоре, док се не отвори Пандорина кутија, или још горе црна кутија нашег пада.

Напад на голоруког адвоката са циљем да се обогаљи и ослепи, за сваку је осуду, посебно у време кад се ожилио криминал и пустио дубоко корење не само у криминалним свету, него и у свим друштвеним структурама, част изузецима и кад владари улице надјачају и владаре суднице и све постојеће законе. А свако ко благосиља зло, упућује јасну поруку да му је циљ да се доведе у питање стабилност земље а грађани буду застрашени, огорчени, несигурни и без заштите. Данас је на жртвенику насилника био Ненад Вукасовић, а сутра ће бити неко од нас. Уједање за језик не помаже. Треба подићи и глас и буру. Огрлатити. Уважени адвокат Ненад Вукасовић је увек био непоткупљив, пожртвован, несаломив, непопустљив, усуђивао се да говори оно што нико није и то је вероватно неком засметало. На суђењима правио искораке, говорио без устручавања, тражио ослобађајуће пресуде , као што би учинио сваки бранитељ на његовом месту, никад ничији рукољуб, ни климоглавац.

Годинама познајем Ненада Вукасовића и могу да потврдим да је човек за поштовање, увек отворен за сарадњу са новинарима и могу да кажем из личног искуства да ми никад ни један затражени интервју није одбио, да је говорио без длаке на језику, да су му образ част и углед на првом месту. И поред многобројних обавеза радо се одазивао заједно са Вељком Губерином легендом српске адвокатуре, на књижевне вечери које сам организовала, како ја тако и моје колеге и увек је на тим скуповима био радо виђен и драг гост.

vukasovicТоком 2006. године као новинар, добијала сам телефонске претње смрћу и тада су реаговавале не само моје колеге новинари, Удружење новинара Србије и Медијска организација југоисточне Европе (СЕЕМО) са седиштем у Бечу, већ међу првима су ми подршку пружили и адвокати Вељко Губерина и Ненад Вукасовић и други којима сам такође захвална и то се не може заборавити.

Али, сипати неком киселину у очи, што је може се рећи случај без преседана и не дај Боже, никад више ником да се деси ни у најгорем кошмару. Уколико истраживачи не открију маскиране нападаче, не потруде се из петних жила, само ће им дати сигнал и осоколити насилнике да постану још гори, а грађани ове земље биће заплашени, у тунелу без краја и тонуће у живо блато несигурности. Због овог случаја и многих од раније нерешених, неко треба да удари шаком о што и оштрим гласом, наоштреним ко белегијом да сасече криминал и каже: -Е, сад је доста! Стоп – насиљу! Под „хитно“! А то би управо требало да уради министар полиције, инсистирајући на поштовању реда и закона у овој земљи. Ако бранитеља нападају, људе који само савесно раде свој посао за који су се школовали, а шта да очекују обични смртници!? Ово је задатак за надлежне институције, државне и правосудне органе, јер им не вреди ни златном оловком да пишу ако не остављају никакав траг и не виде се резултати. Ником из надлежних служби неће пасти ни круна са главе, ни венац од ловоровог листа , ако зауставе „недодирљиве“, разоткрију, раскринкају, обнародују, открију кривце и у својим редовима, част изузецима, очисте кукољ од жита. Недопустиво је да народ живи у страху.

Не стајем ни у чију одбрану, али ко зна колико невиних лежи у затвору, док су криминалци на слободи и жаре и пале у свим друштвеним структурама… Данас кад нам криминалци дишу за вратом, а и многи починиоци тешких кривичних дела нису никада откривени, кад се пљује у лице Правди и забада прст у око истини, несме нико да се погрби, заћути, држи језик за зубима. Неко их мора зауставити и пресећи Гордијев чвор. Не живимо у време смиља и босиља, анђела над анђелима и безгресника живимо у време сурове реалности, у време митарења птица ругалица, пресвучених у ново перје. Није људски да грађани живе у страху, полиција мора да заштити живот сваког грађанина ове земље. Доста је доушника, насилника, ухода прошлости, дојављивача, монтираних процеса, прислушкивача подмичених у свим друштеним структурама, (опет част изузецима) и ћораве правде. Охрабрује податак да ће у знак протеста због напада на колегу Вукасовића Адвокатска комора Србије обуставити рад на 24 часа, 12. јуна. 2012. а да ће им се придружити и колеге из Републике Српске и Федерације БиХ.

Ненаду Вукасовићу желим брз опоравак, а истражним органима да што пре кривце открију и казне.

 

Славица Јовановић, новинар и књижевник




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *