Јуначка смрт Саше (Паука) Јовановића

Песник: Kentaur Wolf

Major-Sasa-Jovanovic

Метохијским улицама
вук сабласно ноћи вије,
око четри прије зоре
туд’ свеједно проћи није.

Куда ови момци крећу?
Да л’ је јава ил’ је санак?
У ваздуху осећа се
да крвави биће данак.

Цео Чопор улицама
у колони смело ходи,
у маскирно обучени
командант их Цема води.

Да крваву битку бију
кад опучи рујна зора,
али прије окршаја
у манастир свратит’ мора.

Као што је навикао
испред сваке битке љуте,
да с’ Чопором у тишини
пред иконом они ћуте.

Манастирска тешка врата
отвори им једна Мати,
на молитву усрдну ће
мало затим Цема стати.

Пред иконом прекрсти се
гласно викну: „Авај, Оче!
Стално си нам помагао
рат крвави од кад поче.

Поново те, Оче, молим
јер милостив ја знам да си,
не дозволи душманину
да нам свећу србску гаси.

Подај снаге мом Чопору
који данас у бој креће,
а свевишње Твоје име
заборавит’ они неће.“

По староме обичају
са спојена три прста,
поново се осјенио
знамењем часног крста.

Тад икону он ц’јелива
и у порту сам изађе,
са љубављу пришла му је
Мати она кад га виђе.

Тихим гласом упита га:
„Куд сте ђецо јутрос пошли?
Па овако прије зоре
у манастир наш сте дошли?“

Монахињи Цема рече:
„Бој крвави биће данас
па те Мати света молим
помоли се и ти за нас.“

„Хоћу сине“ рече Мати,
док оружје Цема паше,
„Молит’ ћу се Христу Богу
за јунаке храбре наше.

Бог нека вас ђецо чува
од душманске руке туђе.“
Проговори Мати ово
па у цркву дречку уђе.

Тада Цема пут возила
оде ђе га возач чека,
да га води у МУП Пећки
чим је уша’ он је река’.

Хоће јунак да провери
у каквом је терен стању,
кад не нађе тамо никог
на једноме сједе пању.

Па сачека он колону
што пут Пећи града јури,
али неђе у даљини
с’ мислима се тешким бори.

Ко да нешто предосјећа
и још свестан тога није,
о злу црном размишљати
нити жели, нити смије.

У том трену зачула се
из даљине јака бука,
то пристижу љути момци
борци Салета Паука.

Мајор Саша Јовановић
Пауком га Чопор зове,
пред колоном први иде
води своје Витезове.

Када виде команданта
С’ возилом му ближе приђе.
„Да ли иде све по плану?“
Пита Цема кад га виђе.

Паук само главом климну
јер до приче њему није,
и он нешто предос’јећа
али од свих он то крије.

Кад одговор Цема доби
он возилу своме приђе,
окрену се око себе
и колону страшну виђе.

Транспортери и бацачи
с’ бровинзима у колони,
то су били такозвани
из Чопора ешалони.

Колони се крај не види
цео Чопор у бој креће,
овај дан у будуће
заборавит’ никад неће.

У Дечане кад су стигли
договор је задњи пао,
а на челу јуриша је
ко други нег’ Паук стао.

На Дреновац да ударе
како ваља и требује,
а остатак ЈЕДИНИЦЕ
зна се Цема командује.

План бејаше да што прије
до првије’ кућа бану,
зато ватру отворише
на шиптарску злу страну.

С’ гранатама засули су
све ровове на видику,
то Пауку омогући
добру шансу и прилику.

Да улети са својима
у шиптарске куће прве,
док остали с’ бровинзима
положаје њине мрве.

Све једнога по једнога
снајперисти редом смичу,
неког „орла“ преко везе
непрестано ћивше вичу.

Томе „орлу“ поручују:
„До последње капи крви,
свој положај не напуштај
овамо нас бровинг мрви.

Једина си сада веза
са остатком наших трупа.“
Преко везе он док урла
од страха срце му лупа.

Када Цема ово зачу
про’ лица му осмех прође,
Пауку он одмах јави
да што прије тамо пође.

И да склони тога „орла“
па ће тад и село пасти
а Дечани, град Стефанов
спасиће се од пропасти.

Наређење Паук прими
па с’ момцима хитро лети,
да уништи тога „орла“
али час се ближи клети.

У који ће „косач“ доћи
по овога горског вука,
кад на „орла“ ударише
тада страшна наста бука.

Гори земља у пламену
Паук храбро „орла“ бије,
ал’ крај битке да дочека
судбина му дала није.

Тад га метак погодио
или гелер од гранате,
шта се после тога збило
послушај ме, мили брате.

Глас допаде команданту
три „црвено“, један „црно“,
преблиједе Цема тада
као да га стрефи зрно.

Још кад сазна да је „црно“
Паук којег много воли,
у груди га срце стеже
душу му раздиру боли.

Са муком се задржао
у очима горке сузе,
када тело мртво виђе
сву команду он преузе.

Срце бије, а глас дрхти
са муком се Цема бори,
кад се прибра мало… ‘вако
Чопору он проговори.

„Нека душа нашег брата
у божијем буде рају,
али ова битка данас
привести се мора крају.

Емоције сад са стране
оставите горски вуци,
сад ће виђет’ Арнаути
у чијој је пушка руци.“

Још нареди да тијело
Пауково хитно склоне,
а он стаде у бијесу
сам на чело те колоне.

Па поведе ЈЕДИНИЦУ
у победу славну нову,
ал’ Чопор заборавит’
неће никад битку ову.

Јер у њој су изгубили
храброг вука, храброг брата,
нека Господ са небеса
отвори му рајска врата.

 

21.06.2015.




1 коментар

  1. Crnogorac

    Ova ce se pjesma uvesti kao gradivo u udzbenike ,kao sto su bile pjesme ,,Kosovskog ciklusa,, kada sam Ja isao u skolu…

    Samo da znaju oni pojedinci sto pljuju Crnogorce,da su stari Crnogorci opisani u ovoj pjesmi…

    …procitajte malo o hajducima i nasim junacima…nemojte nsijedati na gluposti i provokacije…

    ZA KRST Časni i Slobodu svetu!

    Kroz vatru i vodu!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *