Јубилеј чувара неба над Србијом

На батајничком аеродрому и у Музеју ваздухопловства обележава се десетогодишњица од формирања 204. авијацијске базе. Мото јединице: „Први у миру, први у рату“. Опремљени су авионима „МиГ 29, МиГ 21″ и „супер галеб, као и хеликоптерима Ми-17 и газела.

Авиони „МиГ 29“ на аеродрому Батајница

Авиони „МиГ 29“ на аеродрому Батајница

Припадници 204. авијацијске базе обележавају 2. децембра дан бригаде. То је дан када је 1949. године формиран 204. ловачко-авијацијски пук, који је наставио традицију 6. ловачког пука, који се истакао у одбрани Београда 1941. године.

Историја се поновила и када је НАТО напао СРЈ. Попут својих славних претходника који су се у зору 6. априла 1941. супротставили знатно надмоћнијем непријатељу, 1999. године насупрот нашим пилотима нашло се супериорно и моћно наоружање НАТО авијације. И поново нико није устукнуо.

Бомбардовање а пре тога санкције и распад СФРЈ оставили су траг на технички потенцијал бригаде.

Пуковник Жељко Билић

Пуковник Жељко Билић

Док се медији данас најчешће баве питањем набавке нових авиона, у 204. авијацијској бази као најважније истичу да са постојећим ресурсима, уз максимално залагање свих припадника, извршавају све своје задатке. Првенствено заштиту ваздушног простора Србије и помоћ цивилном становништву у случајевима елементарних непогода.

„Осврћући се на период од протеклих 10 година, када смо се истакли упорношћу и истрајношћу у извршавању постављених задатака и заштити и очувању слободног неба Републике Србије, тешка времена су иза нас“, нагласио је пуковник Жељко Билић, заменик команданта 204. ловачко-авијацијске бригаде.

Према његовим речима, припадници 204. ваздухопловне бригаде од првог дана са поносом су носили мото јединице: „Први у миру, први у рату“.

„Будућност је сигурно ведрија доласком нових ваздухоплова у 204. ваздухопловну бригаду, а мото јединице биће својеврсна заклетва будућих генерација које ће са поносом на униформи носити грб 204. ваздухопловне бригаде“, нагласио је пуковник Жељко Билић, заменик команданта 204. ловачко-авијацијске бригаде.

Споменик настрадалим пилотима

Споменик настрадалим пилотима

Своје способности у контроли и заштити ваздушног простора дужи низ година одмеравају на вежби „Air Solution“ са припадницима румунског ваздухопловства. На вежбу ракетирања циљева у ваздуху на полигону Шабла у Бугарској, први пут је један наш „МиГ 29“ одлетео у иностранство. Ове године на „МиГ-овима 29“ и хеликоптерима Ми-17 В5 летеле су мешовите српско-руске посаде у оквиру вежбе БАРС 2016. (Братство авијатичара Русије и Србије). 

У јуну су на батајнички аеродром стигли хеликоптери Ми-17 В5, намењени за превоз људи и технике и већ су у употреби на задацима код нас и у иностранству.

Историјат бригаде

Двестачетврти ловачко-авијацијски пук формиран је 2. децембра 1949. године у Земунику, са скромним бројем авиона типа „Јак УТ-2“, „Јак 3“ и „У Јак“. Према ондашњим мерилима, њих је једва било за попуну једне ескадриле.

Педесетих година пук прелази на земунски аеродром, а потом по завршетку изградње новог аеродрома Батајница 1951, то му постаје матични аеродром.

Ера млазне авијације код нас започиње 1953. године, када започиње сарадња са новим савезницима. Совјетске ратне авионе Јак замењују амерички Т-33А и Ф-84Г тандерџет, добијени као војна помоћ, a oрганизовано је и школовање и преобука дела летачког састава у америчким војним школама у САД и Европи.

Наредни корак у развоју пука било је увођење у строј нових авиона Ф-86Е сејбер, почетком 1956. године.

Аеродром у Батајници 1951. године

Аеродром у Батајници 1951. године

Нови заокрет приликом набавке нове технике наступа 1962. године, када се војни врх поново окреће сарадњу са Совјетима набавком авиона „МиГ 21“. У мају те године на преобуку за нове авионе „МиГ 21“ одлази прва група одабраних пилота и техничара. У јесен у највећој тајности на аеродром Батајница пристижу и нови авиони. Од тог тренутка настаје „златни“ период развоја и просперитета 204. ловачког пука.

Повећање борбених могућности пука омогућила је континуирана врхунска обука пилота праћена увођењем нових, савременијих верзија авиона „МиГ 21“. Врхунац представља увођење авиона „МиГ 29“ у другој половини 1987. године.

Пилот капетан прве класе Мирчета Јокановић овако је описао нови авион (ловац): „Све оне већ познате чари летења са доласком на овај авион доживео сам ипак другачије. На пример, пилоти ће схватити шта значи осећај када се авион у стратосфери понаша као да лети на малим висинама, или кад се за само неколико секунди од пуштања кочница нађе у ваздуху и после непуног минута пењања стигне на висину од 11.000 метара.“

Неколико година касније, пук пролази кроз тешка искушења деведесетих, која доносе најпре распад СФРЈ, а затим и агресију НАТО алијансе. Припадници 204. ловачко-авијацијског пука супротставили су се знатно надмоћнијем и супериорнијем непријатељу и показали спремност и одлучност да изврше свој задатак како најбоље умеју и могу у одбрани земље. Командант пука Миленко Павловић и капетан прве класе Зоран Радосављевић погинули су током извршавања својих задатака.

У 21. век пук је ушао видно ослабљен. „МиГ-ови 29“ били су приземљени и тек 2008. извршен је ремонт и поново су уведени у употребу.

Део пилотског техничког састава испед авиона „Јак“

Део пилотског техничког састава испед авиона „Јак“

У току 2006–2007. године, након осамостаљења Републике Србије, изведена је реорганизација Војске Србије. Тако је од јединица 177. ваздухопловне базе и 204. ловачко-авијацијског пука, као и неколико самосталних јединица створена 204. ваздухопловна база, касније преименована у бригаду.

Наслов РТС-овог филма као мото ваздухопловства

„Наслов за документарни филм који се бави судбином пилота ‘МиГ-а 29’ у првим данима НАТО бомбрадовања осмислио је тадашњи директор Радио-телевизије Србије Александар Тијанић“, каже Слађана Зарић, аутор документарног филма „Нико није рекао нећу“. Та сентенца је у толикој мери оцртала суштину српског ваздухопловства да су је генерали и команданти користили и када су описивали шестоаприлски рат и када су говорили о бомбардовању 1999. године. Нико ни тада, а ни сада није рекао нећу – тако је наслов филма постао мото српског ваздухопловства. Уклесан је на споменику подигнутом на Аеродрому Батајница, који је посвећен свим настрадалим пилотима српске авијације.

Брже од звука

Убрзо после пријема првих авиона Ф-86Е, десио се догађај који је по много чему значајан за историју ЈРВ. Наиме, 31. јула 1956. године, око 11.30, командир 44. ваздухопловне дивизије, пуковник Никола Лекић, летећи авионом Ф-86Е пробио је звучни зид. Два дана пре тог догађаја, амерички пилоти на батајничком аеродрому демонстрирали су пробијање звучног зида. У жељи да докаже способност наших пилота, пуковник Лекић је америчким пилотима изјавио да ће само после два-три самостална лета на авиону Ф-86Е и он летети брже од звука. Тако је он и званично постао први пилот ЈРВ који је пробио звучни зид.

„МиГ-ови 29“ на аеродрому у Батајници крајем осамдесетих

„МиГ-ови 29“ на аеродрому у Батајници крајем осамдесетих

Весна Илић / РТС




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *