Једном вуку

Написао: Вук 3

Кован од злата, клесан од камена,
на капи црвеној очњаци бели,
у строју момци, раме до рамена,
одлучни, важни, храбри и смели.

У ватру и воду и увек су први,
с поносом иду уз неми мук,
само се сенке мичу у ноћи,
једино сија на капи вук.

Тресе се земља од силе неке,
јаук се чује у крви и блату,
и газе сенке у црној ноћи,
хоће да кују вука у злату.

Освану зора, тежа од ноћи,
сенка је сенци пружала руку,
од блата и гарежи отварају очи,
скупљају делове рањеном вуку.

И опет неми без једног гласа,
носе на смену рањеног друга,
не беше наде, не беше спаса,
колону нему савлада туга.

И стиже колона на улаз града,
зачу се само неки тежак звук,
не плачу вукови, то киша пада,
без гласа и јаука издахну вук.

Из силне кише однекуд се јави,
сунчеве светлости један танак зрак,
одједном небо поче да се плави,
засија црвене беретке знак.

Прошло је време суза и рата,
и нека нова времена су постала,
неко нема оца, а неко брата,
само је беретка са вуком остала.

Нови су клинци постали људи,
Србија постаје нека мирна лука,
али још само неки од многих,
на небу виде беретку и вука.

Беретка капа и даље постоји,
црвену боју мењати не могу,
вукова има, ко их још броји,
знају то одани земљи и Богу.

Пљују по њима бедне душе мале,
и што без поноса по свету просе,
остаје бедницима само да жале,
што нису могли ту беретку да носе.

Не гази Србијо те рањене душе,
кад беше тешко за њих си знала,
злобницима не дај да им име руше,
јер остаћеш заувек бедна и мала.

Гинуше за те и живот су дали,
не дај да те изргизе пакости црв,
јер проклет ће остати и увек мали,
онај што пљуне на своју крв.

Немој на колена Србине брате,
остани усправан и само свој,
издајнике увек несреће прате,
поштуј ту беретку и вука на њој.

И вук и беретка су времена део,
обележен део историје с њом,
носио је само онај ко је смео,
бранио Српство и Српски дом.

Не падај Србијо у добијеном боју,
мучи се, устај, у беди пати,
умреће мајка за децу своју,
ал’ своје дете никад неће дати.

Обележи прошлост ма каква била,
изгради негде црвени лук,
можда и немаш о чему си снила,
ал’ симбол слободе беше ти вук.

Поштуј их Србијо, то им само треба,
сахрани прошлост у кутији дрвеној,
јер Бог те негде са неба гледа,
одај почаст вуку и беретки црвеној.




11 коментара

  1. Vuk

    Pamticu uvek vuka toga,
    sto zivot dade za brata svog,
    vukove povezuje bratstvo i sloga,
    ne zali vuk sto uze ga Bog

    Neki klinac sad ovo gleda
    htede i on,ali je bio mali
    sad momak cvrst,svoju zemlju neda
    i odaje pocast vukovima sto su pali.

    Price slusa od hrabrih ljudi,
    sto prodjose strahote mnoge,
    brani svoje,pravilno sudi,
    nema nista bez porodice i sloge.

    Beretku sanja jos od malih nogu,
    veru,slobodu i kodeks casti,
    cuvace Srbiju,zaklinje se Bogu,
    ili ce isto pored vuka pasti.

    Zeljno ceka svoje mesto
    Zna da Jedinice nema,
    svaki dan gleda u ekran cesto,
    znajuci sta se Srbiji sprema.

    Ceka opet vukovi da dodju
    Spremao se,sprema se i sada,
    da opet na Kosovo podju,
    poslednja umire nada.

    Hrabrih ljudi malo ima,
    biti policajac,to je sada in
    zna dobro policija zasto ih prima,
    videce se koje od njih srbski sin.

    Ovo sada se od srca pise,
    zbog beretke crvene boje,
    jer jedinica jos uvek dise,
    i ceka i dalje naslednike svoje.

    Neki novi klinci stoje u stroju svi,
    Zavijate hrabro,nadu budite nama,
    okupio se copor,bojte se psi,
    SRBIJA VISE NIJE SAMA!!!

    1. Cane

      Ја знам да са сигурносчу ти нећу замерити јер и ја сањам да будем део тог Храброг чопора да и моји могу да кажу са поношћу и диком да им је син део ЈОС-А

  2. Vuk

    Nadam se da mi niko od administratora i od ljudi koji su tu aktivni nece zamjeriti.JEdnostavno sam dobio inspiraciju da kazem sta osecam i sta bi volio jednog dana.AKo sam se kome zamerio ili ih necim povredio,nek mi ne uzmu za zlo ( ovo kazem za ljude koju si bili u jedinici i one ljudi koji su postovali a i dalje postuju njihovu zrtvu i rad ),za ostale me bas briga.

  3. Miroslava Brković Trninić

    Iskreno – pesma je lepa na svoj način I ja je razumem.Vukove poštujem a beli mi se posebno svidjaju , verovatno jer sam I sama bela ( I koža I kosa), iako ja ne volim čoporativni nastup ( individualac sam u duši). Iznad svega volim porodicu – ona je suština ljubavi! Ekumenizam za mene ima smisla I podržavam ga , ali ga naravno moćni koriste za svoje interese a narod sludjen u sve sumnja , plaši se I ne veruje…Na kraju krajeva važno je biti dobar čovek po čovečanskim merilima a svako nosi svoj „krst“ dok je živ!Grešni smo svi ali treba se truditi da prevladamo strah I pomognemo kad procenimo da je ljudska pomoć potrebna, sve I onako prolazi a kad činim dobro – dobro se osećam!Ljubav je jedini smisao!

  4. Србкиња

    Кажу они који живе у тами
    да вукови ће увек бити сами,
    а ја кажем да сваки вук свој чопор има
    све док је срце у Србима.
    Живи били и здрави и свог вођу заједно дочекали.
    За Јсо и Милорада Улемека.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *