Церска битка, такође знана као и Јадарска битка, је била војни сукоб вођен између Аустроугарске и Србије августа 1914. око планине Цер и неколико села у њеној непосредној околини, као и Шапца, током ране фазе Српске кампање у Првом светском рату.
Стравична судбина „сремских прогнаника“ говори о страдању дугом пет векова, али и опомиње. Временом асимиловани, матица их заборавила. У Македонији тренутно живи само 12 Срба Галипољаца
Средином 15. века постојало је скоро 13.000 српских кућа у свих 480 села и вароши на Косову и Метохији. Поред наших, ту је било и 75 влашких домаћинстава у 34 села, 46 шиптарских у 23 села, 17 бугарских у 10 села
Већина људи зна да Швајцарци већ вековима израђују најквалитетније сатове на свету, али је мало коме познато да су Срби почели да се баве часовничарством – најмање 200 година пре Швајцараца.
Дан када су и српски и бугарски војници на Солунском фронту заборавили ко су и где су, и када су као добри хришћани желели једни другима да честитају Васкрс.
Србски календар изазива чуђење, као и предање о настанку Срба које каже да их Бог није створио, већ да су његови потомци с јединственом културом високо развијене цивилизације. Ова легенда се уклапа у причу, о културном препотопском народу и „мајка језику“, јединствене холоценске кулуре у прошлости Земље.
Од 11.177 Дубровчана, српски језик је крајем 18. века говорило чак 9.713 житеља некада славне републике. У литургијским и књижевним текстовима, као и споменицима ћирилично писмо било у употреби
Како се обнављала државност Србије и чувала непроцењива баштина? Манастири обавештајни центри, штабови устаничких вођа и магацини муниције. Хаџи Рувим, просветитељ и духовник, први је Србин погубљен у сечи кнезова
И поред многих сазнања стечених последњих година, Срби и дан данас славе краља Александра I Карађорђевића као великог ујединитеља, иако се зна да су управо он и његова дворска камарила, стварањем Југославије забили нож у леђа Србији и Србима који се од тог убода још увек нису опоравили!
Познато је да Аустријанци у Србији врше денационализацију, што је један од најзлочиначкијих и најнеобичнијих подухвата у овом рату. Тако се православна вера сузбија на веома насилан, понекад веома сраман и најнескривенији начин, у корист католичке вере, чиме се до извесне мере објашњава зашто је папа сматрао да треба опрезно да ћути о Србима у својој ноти зараћеним странама.
Термин Византија или Бизант измислио је немачки „историчар“ Хероним Волф 1557. године, причу је раширио Монтескје и ватикански агенти који су хтели да славу Рима присвоје искључиво за себе.
Борачко гробље крај цркве у Великој Моштаници подигнуто је углавном над празним гробовима, у част ратницима-сељацима чије су кости расуте далеко од родног краја
Милоје Живановић из Негришора у Драгачеву вратио се из Првог светског рата право на свој парастос
Реч је о најстаријем календару познатом историји. Настанак тог календара се везује за 6. миленијум п.н.е., за период винчанске културе. Наводно календар почиње од настанка света 1. септемвра 5508. године пре Христа. Датум бележи у формацији – година-месец-дан и има само два годишња доба – лето и зиму (или по народном веровању – Ђурђевдан и Митровдан).
Историчар Влада Станковић говори о моралној беди српске науке, духовном изумирању, важности традиције и моћи уверења: Волели бисмо нашу прошлост само да је довољно познајемо. Омаловажавање српске баштине почиње од 1918.
Млеци од нас куповали сировине, а спречавали да овладамо прерађивачким технологијама. На Балкану успостављена рођачка владавина. Заборавили смо сопствена искуства и наслеђе
Историја Срба је „унакажена и украдена“ и створена је једна пропагандна историја против Срба која је формулисана у Бечу, убачена преко Берлинског конгреса и која нам је наметнута.
Краља Твртка својатају сва три народа у Босни и Херцеговини, користе га у дневнополитичким препуцавањима, дижу му споменике. Међутим, колико ти народи знају или желе да знају о Твртку?
Матијас Рауш из Грабоваца у Срему са 12 година је 1914. године прешао Саву у Србију са српским официром Антонијем Антонићем и после четири године рата вратио се жив и здрав кући
Ово је прича о Борни, кнезу тимочко-кучевском који се сматра оснивачем хрватске државе
