Писмо једног припадника специјалне полиције „Беркут“ брзо се проширило Украјином и Европом. Он описује како је полиција на удару парамилитираних фашистичких организација у Украјини, али не сме одговарајуће да реагује, јер је власт у страху да ће изгубити позиције, а медији спинују стварност и фашистичке терористе приказују као „мирне демонстранте“.
„Мас-медији објављују измишљене вести и шире лажи. Становници Доњецка нису свесни шта се догађа овде. Медији приказују небитне ствари и то на начин да изгледа као да ми убијамо цивиле и рањавамо просвједнике, али нитко не жели приказати како се нас диже у зрак и запаљује. Медији су Беркут и друге снаге сигурности приказали као фашисте. Медији су сви продани.
Главни немири су почели 23. јануара. На телевизији о томе није било нити једне ријечи пуна два дана. И када су почели извјештавати нитко није објавио како се испред зграде Кабинета министара пуштају немачке ратне корачнице, носе заставе са свастиком и симболи Трећег Рајха.
За Европу спремни
Нико није видио како 18-годишњег војника разапињу на улазну ограду. Нико није приказао аутобус који је блокирао фашисте који су га тада демолирали. Тада се у близини налазило свега 10 припадника Беркута. Демонстранти су им гурнули флеш гранате под непробојне прслуке. Нисмо им се могли приближити 20 минута. Нико није приказао поломљене ноге и руке, стотине разбијених полицијских кацига, спаљених тела припадника Беркута, како леже рањени.
Чекајући Штефана Филеа; Демонстрант у својој европској мисији
Један је стајао поред мене испред Кабинета министара 24. јануара, када је одједном пао на колена. Мислили смо да му се гас маска напунила па се због тога онесвестио. Међутим, када смо му подигли кацигу видели смо како му је нож забијен у гркљан. Тамо смо испред зграде остали блокирани пуна три дана. Било нас је 900 припадника Беркута и око 35.000 демонстраната.
Наоружани терористи багером нападају полицајце
Јединица која нас је требала заменити налазила се на 10 километара од Кијева, а ови криминалци су формирали људски зид око њих како не би могли ући у град. Нити један функционер није преузео одговорност за ово, када је требало наредити протеривање ове групе како би припадници Беркута могли ући у град. Сви генерали су или на годишњем одмору или на боловању. Није било никога да преузме команду. Свако од њих је у страху да не остане без позиције.
Када су демонстранти ломили снаге безбедности на улици Банковаја, налазили смо се на удаљености од око 500 метара, у близини ризнице. Ти момци су тамо жртвовани – на почетку им није било допуштено чак ни да носе штитове са собом. Наређено им је да држе позицију и да не користе силу, јер, на крају испада – „ми нисмо овде да бисмо угасили немире већ да бисмо чували ред и мир за време мирних демонстрација!“
