Исламски мигрант Ахмад: „Уместо цркава ће бити наши минарети“

У Кањижи на српско-мађарској граници била је Дарја Асламова, специјална дописница једног од најпопуларнијих руских издања, листа „Комсомольская правда“ (КП). Преносимо један део њене репортаже са лица места.

Свако јутро централни градски трг преплави око 2000 избеглица.

То су углавном мушкарци до 30 година у фармеркама и мајицама. Има, додуше, и жена у хиџабима са малом децом на рукама. И поред неподношљиве врућине жене су умотане у тамне вунене тканине. Поједине чак носе црне рукавице. Сви ти људи су веома самоуверени. У девет сати се отвара кафић „Венеција“ на углу. Избеглице одлазе тамо да напуне своје гланц нове ајфоне и ноутбук рачунаре, или у тоалет, или чак да оперу косу у лавабоу.

Седе на трави, једу и пију на трави, и презриво посматрају градске чистаче, који морају после њих да скупљају пластичне кесе, флаше, опушке и остатке хране.

„Они пешке крећу из града, а даље их аутобусима купе цигански мафијаши“, прича таксиста Виктор. „Нама није дозвољено да примамо људе без одговарајућих докумената. Полиција је већ искључила из саобраћаја пет аутомобила нашег таксија. А Цигани раде шта хоће. Они су главни превозници избеглица на читавом балканском правцу. Цигани довозе избеглице готово до границе, затим их спроводе кроз шуму у Мађарску стазама за које само они знају. Све је почело од јануара. Људи су почели да пристижу организовано, сваког дана. И све их је више. Искрено говорећи, ми се плашимо. Шта ће бити са нама?“

„Француска и Велика Британија су бомбардовале моју земљу, а сада окрећу главу од нас“, каже за руски лист хирург Ахмад из Либије. „Они кажу: ето, ми смо вам донели демократију, а ви нисте умели да искористите плодове слободе! Уствари вас, Либијце, треба да је срамота што сте изневерили наша очекивања. Кајем се, и ја сам испао будала. Били смо у еуфорији када је свргнут Гадафи. Мој син је био дечак, одушевљавао се револуцијом, а на крају је погинуо“. Сада Ахмад тежи да доспе у Европску унију са две ћерке у нади да ће наћи посао, будући да говори енглески.

„Немам примедби на Србе. Засада. Али Грчка, Мађарска, Словачка и Хрватска су чланице НАТО-а. Тачно је да оне нису бомбардовале моју земљу, али зар оне не уплаћују новац у војни буџет НАТО пакта? Зар не шаљу своје војнике у Авганистан и Ирак? Оне неће моћи да избегну казну. НАТО је крвљу окупао читав Блиски исток, и сада ће слаба Европа, која се препустила америчком Сатани, бити уништена. Наше жене ће родити много деце. За пет година ће се лице Европе потпуно изменити. Ја се томе не радујем. Ја поштујем велику европску културу и не желим да уместо цркава овде стоје минарети. Али тако ће бити. То је освета. Иншалах!“

Руска реч