И тако је пао Космајац (бурлеска, последњи чин)

Пише: Михаило Меденица

Помало бунован, још у пижами, али усхићен као да је видео Вучића у „спидо“ купаћим гаћицама – Небојша премудри обзнанио је на јутарњој конференцији за штампу, такозваном „информативном зорњаку“, да је држава стала на реп Драгославу Космајцу!

Не пропуштајући прилику да пред камерама поздрави премијера и пожели пријатан дан уз песму: „Позн’о бих те међ’ хиљаду жена“, Стефановић је открио детаље ингениозне акције лоцирања, хапшења, а богами и лупања шамара Космајцу, који се месецима налазио у бекству, али узалуд.

– Након четири месеца интензивне потраге по иностранству и сарадње са Интерполом – Космајац је ухапшен у својој кући! Замислите барабу – крио се у својој кућу, еј?! Па, какво му је то скривање, какв је то аматеризам, каква је то немаштовитост, као да се игра шугице, а не скривања од озбиљне државе и мишићаве руке правде, бре?!

Дакле, таман смо га лоцирали у Венецуели, кад из његове куће изађе човек да баци ђубре, и то баш у контејнер у којем смо превентивно оставили једног оперативца пре четири месеца и већ заборавили на њега, кад се мученик панично јавио шефу и након краћег убеђивања да није на боловању већ задатку, дојавио да га је непознато лице засуло ђубретом домаћег порекла.

Проради мени кликер, помислим можда то Космајац шаље ђубре из Венецуеле овамо, одем лично до контејнера и са све кесом на врата НН лица, опколивши кућу сам самцијат!

Позвоним, лице одговори: „Уђите, туширам се“, ту ја већ посумњам да је реч о Космајцу, јер смо располагали оперативним подацима да се ретко тушира, али ипак уђем и већ с врата запретим: „Извините на узнемиравању, господине, али затрпали сте ђубретом нашег оперативца, па бих Вас замолио да се предате и објасните своје и порекло ђубрета?!“, на шта је лице одговорило: „Уђи, бре, Небојша, то сам ја Космајац!“.

Ха, Космајац, помислим, па нисам ја сисао пендрек, бре, мислиш мене на ту фору, а добро знамо да је човек у Венецуели, што можемо и да документујемо разгледницама које нам је слао из те државе ваневропског порекла.

Ипак, уђем у купатило, разваливши претходно врата кружним ударцем ногом и заповедим: „У име правде, Вучића и Светога духа, амин – испери тај шампон и предај се!“.

Остало је мање-више историја: помогао сам му да истрља леђа, додао пешкир, исфенирао му то мало косе, припремио капућино какав воли после туширања и након краћег убеђивања привео, сам самцијат, уз сметњу двадесетак специјалаца који су се мотали по кући и зановетали како и они хоће капућино и кроасан, па док сам свима скувао, отрчао до пекаре…

Но, епилог је тај – Драгослав Космајац је ухапшен због упада на туђ посед, док нисам утврдио да није упао на туђ већ свој, што фактички и није упад, па сам чак размишљао да га пустим и ухапсим нешто касније у иностранству, где је и био лоциран, но…

Морам да напоменем још и ово: није тачно да је осумњичен само за утају пореза и финансијске малверзације, већ и за трговину дрогом, како је свевидећи, најлепши, најгенијалнији и најмудрији саопштио пре неколико месеци, само што ћемо прво да га теретимо за ово, а касније, ако баш буде потребе, и за дрогу, мада ми није деловао као наркоман, прегледао сам му вене док сам га увијао у пешкирић, али ко зна?…

Све у свему, драго ми је да саопштим како је држава још једанпут показала сву озбиљност и одлучност да се обрачуна са свима који бацају ђубре у већ препуне контејнере и крију се у својим кућама док их витламо по туђини, јер као што Шантић рече: „Остајте овде, сунце туђег неба неће вас гријати ко што овде грије, горки су тамо залогаји хлеба, наша полиција ипак боље бије“… – надахнуто, како је и започео информативни зорњак, завршио је Небојша премудри бунован, али сасвим логичан елаборат о хапшењу Космајца.

Зар није?

 

Извор: Два у један