ХВАЛА ВАМ!

Пише: Вук ЈСО

Ономадне, написах Мрзе нас… Лупим и останем жив. Нас нико бре не мрзи. Нас у ствари воле! Толико да желе да нам прекрате муке постојања, затревши нас, а наш хабитус поделе међу собом као Исусове хаљине. Без да бацају коцку. Све је већ договорено међу њима. Па нису мене џаба, још у Титовој ЈНА учили да је наша земља окружена Б.Р.И.Г.А.М.А. – Бугарска, Румунија, Италија… Свако би бре део наше земље. Време је да нас нема. А доста нас је и било. Хиљаде и хиљаде година. Само на овим просторима. Пустите историчаре, лажу.

spasite-srbiju

Могу само да замислим како је то фрустрирајуће за вас… Вас, који хоћете да нас нема. Ето, ја се извињавам, у име свих нас из које год године били, који нисмо као ви, што је то тако. Заиста смо неувиђавни. Уместо да нестанемо као и други народи које сте кроз историју уништили, ми и даље ту нешто, као хоћемо… Мучимо и нас и вас. 
А ја се дивим вашој упорности! Мајке ми! Ниједан нас рат није заобишао. Толико труда, средстава, муке… уложено у то да нас нема и… Ништа. Ево, црвеним док пишем ово, јер на саму помисао какве све светске величине и умови желе да ставе тачку на нас тако ситне.
Толико смо мали да Амерички народ чак не зна ни показати на карти, где смо, а опет им није тешко толика мора прећи да нас сатру! Америка, брајко мој… Тако млада, полетна, демократска нација… Демократски се труде, демократским бомбама, да нас демократизују… А ми никако да се опаметимо. И треба да нас нема! Шта ми знамо шта је демократија, хиљаде и хиљаде година стари народ са већ одавно застарелим схватањима и размишљањима… Ма и сам појам застарело звучи младо, спрам нас! И ми смо нашли да причамо нешто Американцима… Па њихов најстарији споменик је млађи од нашег најмлађег. Млада нека држава… Сигурно имају и паметних људи тамо. Требало би…

И када једном, тако силном народу није било тешко да са краја света, запуцају овамо, које се једва налази на карти, да нам помогну да нас нема, шта се чудимо онда Немцима…

Па сваки пут, хтели не хтели, они морају да газе преко нас. А брдовит крај… Намучи се толики народ газећи, газећи по брдовитом Балкану. Газећи по нама. А паметни сууу! Просто да ти буде понос да те стреља потомак славних композитора, молера… Ја смем да се кладим да је деци у Шумарицама било као на Великом школском часу, у природи… окруженим толиким паметним народом са све упереним пушкама. За њихово добро. Danke Deutschland! Über alles… Ales kaput!

Такве исте учитеље су имала и деца у Јасеновцу… 
Брижни неки Хрвати… Онолико U по сред чела… Просветитељи. Да се разликују. Толики народ ту научише демокрацији. Па са 20.000 деце се смело ухватише у коштац. И све су их продемократили. И њих и осталих 680.000. Само ту. У тој школи. Иначе, школство у Хрватској је било тих дана изузетно на цени. Све учитељ до учитеља. Лепу су нас школу научили. Зато, вероватно и певају Лијепа наша… А ми, незахвалници, Далеко вам лепа…

А тек Мађари, Бугари… Толике културе нас силоваше, клаше! Еј, бре! Нас, неуке сељаке…

Ми смо криви. Јел нас терао неко да БАШ ОВДЕ, ову ветрометину, земљу крви и меда (Глупи турци… Где они видеше мед?!) изаберемо за наше последње станиште, некада тако поносан и велики народ… 
Колико нас зна како се наша земља звала пре турцизама? А која нам је вера била? Како ти се звао чукундеда? И одакле се доселио твој деда, отац, па ти живиш ту где живиш? А у којим је ратовима који од твојих погинуо? Знаш, ааа? Е, и треба да нас нема! 
Јер треба да научимо да све почиње од јуче. И да је сутра, у ствари јуче. И да је истина оно што нас они уче за јуче. И да је истина оно што они кажу да је истина. И да нас они убијају, трују, затиру… за НАШЕ добро. И да треба да им будемо захвални због тога. И сви ми треба да се променимо зарад неколицине која живи овде на неки другачији, светски начин…

Чек бре.

Па зар онда тај велики јаки и свепаметни свет не треба нас, овако мале да прихвати са свом нашом различитошћу, без жеље да нас искорени, промени?!
Сад сам збуњен.
Али, ко сам ја да знам. Ако не знам и не треба да знам. ОНИ ће ми рећи шта треба да знам. Пре него што ме убију. Или макар покушају, у неком од следећих просветљујућих бомбардовања. А ја, какав сам глуп и заостао, преживећу. Чисто да их нервирам.
Срби смо ти ми…




3 коментара

  1. Nera

    Koliko god pokušavali da nas unšte, mi ćemo se iznova i iznova rađati, samo iz jednog razga da ih NERVIRAMO. Da ih IRITIMO. Da im PRKOSIMO. Koliko god oni pokušavali da nas pokore, da nas bace na kolena i da ih očajnički molimo, mi ćemo se sve jače i jače odupirati njihovim silama i osovinama!!!

    1. Marija

      Tako je, Nera! Sta nam sve nisu kroz istoriju cinili, ali mi opstajemo.Opstajemo u inat i njima i njihovim domacim podrepasima, otpadnicima od vlastitog naroda koji sluze tudjinu za jednokratnu upotrebu! I bez bzira na sve muke koje podnosimo, na sva stradanja kroz koja prolazimo, ne bih se sa njima menjala.Moja porodica je tesko stradala u svim ratovima, moje ime se sa mnom gasi jer nema muskih potomaka.Ne bih se sa njima menjala.Istina o nama i o njima ce kad tad izaci na videlo dana, evo vec se i nazire! Isinu mozes kriti ali je ne mozes sakriti!

  2. Корнелиjе Кодреану

    Мрзе нас зато што смо наjстариjи народ на свету. Мрзе нас зато што смо изабрани Божjи народ. Мрзе нас jер смо владали светом. Мрзе нас jер нас се плаше.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *