Досије

Хотел Славија у рукама криминалног клана Данице Драшковић

Пише: Вук Станић

Јадо, ‘отел мора бити наш…

Даница Драшковић је одавно бацила око и на београдски Хотел Славија. Њим руководи њен рођак Веселин Јовичевић, који мора ускоро у пензију, а дотле хотел мора прећи у руке бјелопољске фукаре, за мале паре. Зна се, јадо мој, Даница ником не даје, но узима!

Хотел Славија налази се на ексклузивној локацији, на Тргу Славија у Београду. Само локација вреди више милијарди динара. Хотел није приватизован. Овај хотел био је власништво „ЈАТ Ервејз“-а, и вероватно би био са остатком компаније поклоњен Вучићевим Арапима, да га још 2005. године Коштуничина Влада није дала на управљање Српском покрету обнове.

СПО је тада на управљање добио цео ЈАТ, њихов директор Александар Милутиновић већ почетком јуна је издвојио Хотеле Славија из система ЈАТ-а.Тада на место директора хотела долази рођак Данице Драшковић, Веселин Јовичевић.

Приликом последње расподеле страначких функција, управљање хотелом поново је приграбила екипа Српског покрета обнове, односно политичко крило клана Данице Драшковић, те је на месту директора фирме Јат хотели Славија опстао њен рођак Веселин.
Веселин Јовичевић је широј јавности познат као човек кога су хапсили због начина на који је водио Ј.П. „Градске пијаце“, где је дуго година био директор. Његово директоровање београдским пијацама обележиле су афере ненаменског трошења новца, запошљавања по рођачкој линији, намештања послова, рекетирања закупаца тезги…
Цена по којој се долазило до тезге на Каленић пијаци била је неколико хиљада марака.

Када је 2001. године промењена власт у Београду, промењен је и директор. Против Јовичевића је тада поднета кривична пријава. Он је провео десетак дана у притвору због оптужбе за злоупотребу службеног положаја. Суђење је потом дошло у ћорсокак, рочишта су одлагана, процес је растегнут, и Јовичевић није осуђен.

Он је, показаће се, добро знао да испуњава интересе Даниног клана, па је тако испословао и да Агенција за приватизацију да мишљење да се тендер за хотел Славија неће расписивати док се не створе услови, и не појави купац који ће понудити „реалну цену“. Потом је створена лажна слика у јавности како не постоје заинтересовани купци, и кренуло се у тражење купца за продају директном погодбом.
Од 2005. године до данас траје директно погађање, а хотел се води на начин да му се вредност срозава, како би га у једном тренутку за мале паре купио неко подобан.

Једном приликом за медије директор Јовичевић изјављује да он има средстава да одржава хотел, али и да су му потребна средства да среди ентеријер. Он наводи и да: „У старом делу хотела треба неке делове потпуно срушити, а потом их поново изградити…“

Од када је на челу хотела Јовичевић је увео праксу да сваке године запосли по једанаест својих рођака. Тако да је за осам година директоровања запослио осамдесет осам рођака.

Резултати Јовичевићевог управљања хотелом најбоље се виде у финансијској анализи завршних рачуна, где резултат показује да је хотел 2012. године направио губитак од 31.166.000,00 у односу на 2011. годину.

Основни капитал од када Јовичевић управља хотелом обезвређен је за 589.701.999,00 динара и данас износи 1.576.872.081,00.
Ипак, постоје послови које Јовичевић за разлику од хотела успешно води. Најбољи пример за то је бизнис са радницима Електро привреде Србије.

Радници ЕПС-а са Косова долазе у Београд да очитавају бројила. (Вероватно су они очитавали бројила и када су Београђанима испоручени педесет одсто и више, увећани рачуни за струју пред нову годину.) Већина тих радника одседа у хотелу Славија, где Јовичевић директно са извесним Багијем договара услове како ће бити плаћена исхрана и спавање.

Баги код Јовичевића задужује бонове за исхрану и смештај радника.
Касније ЕПС-у пријављују три до четири пута више употребљених бонова него што је било радника. ЕПС то плаћа без поговора и контроле. Да не буде контроле, задужен је функционер ЕПС-а…Разлика између стварне цене и количине бонова коју плати ЕПС, вероватно се слива у приватне џепове.

Заменик директора и пријатељ Јовичевића, Ранко Вујовић такође је добро упућен у све послове хотела Славија. Он је пре него што га је Јовичевићименовао на место заменика побегао из Црне Горе, где је, како се прича, уништио хотелски комплекс Јужни Јадран и хотел Делфин.

Због тога је против њега у Црној Гори покренуто осам кривичних пријава и оптужби за злоупотребу службеног положаја, несавесног рада, утају пореза, организацију лажних стечаја…

Ранко је богат човек. У Београду поседује ланац локала и два стана, често се хвали својим богатством на његовим банковним рачунима. Он је хотелски пансион Јужни Јадран у Бијелој, довео до стечаја, потом га је из стечаја по цени далеко испод тржишне купио „угледни привредник“. Привредник за кога се прича да је добар пријатељ са Вујовићем.

Кланови Београда

Након победе анти Милошевићевске коалиције на локалним изборима 1997. у свим већим градовима Србије, и главни град је имао част да упозна власт гору од Београдских дахија.

Фебруара те године формира се градска влада и Зоран Ђинђић постаје председник те владе. Одмах, су почели проблеми унутар коалиције. Брачни пар Драшковић тражио је све значајније функције у граду за себе и њихове ближечланове фамилије. Постојало је и проблем незадовољства Дане Драшковић која је сматрала да њен муж Вук треба да буде на челу града.

Вук и Дана тада почињу свесно да минирају коалицију и да се окрећу социјалистима, радикалима и ЈУЛ-у.

Након распада коалиције, и смене Зорана Ђинђића, СПО уз помоћ својих нових коалиционих партнера СПС-СРС-ЈУЛ преузима власт у Београду. Даница Драшковић је тада могла самостално да уређује своја кадровско-родбинска решења…

Убрзо је читава власт у Београду организована према интересу „рођачког клана“. Чланови породице Драшковић и породице блиске СПО узели су тада следеће функције: Веселин Бошковић, директор Дирекције за градско грађевинско земљиште – рођени брат Данице Драшковић. Горан Бошковић, члан Извршног одбора Скупштине општине Чукарица – рођени брат Данице Драшковић; Славица Алтипамарков, секретар за образовање Скупштине Београда – сестра Вука Драшковића, Војин Кртолица, члан Управног одбора ГСП-а – зет Вука Драшковић, Драган Мацанковић, члан Извршног одбора Скупштине општине Звездара – зет Данице Драшковић, Веселин Јовићевић, директор ЈП „Градске пијаце“ – рођак Данице Драшковић, Боривоје Боровић, члан Председништва СПО-а, иначе зет Данице Драшковић такође је „уденуо“ своје рођаке, Борисав Боровић, председник Извршног одбора Скупштине општине Палилула – рођени брат Боривоја Боровића., Биљана Боровић, заменик секретара за управу Скупштине града – сестра Боривоја Боровића, Радомир Живковић, директор Инфостана, кум Боривоја Боровића, Весна Живковић, секретар за дечју и социјалну заштиту – кума Боривоја, Боровића.

Спасоје Крунић, председник Извршног одбора Скупштине Београда, поставио је свог брата Твртка Гаврановића за секретара саобраћаја, Милан Божић, потпредседник Скупштине града поставио је своју сестру Дору Петровић на место председника Извршног одбора Скупштине општине Врачар…

 

Извор: Таблоид

Коментари (5)

  1. ljubisav каже:

    Ovo bre nemoze ni Gospod da razmrsi!

  2. ЈАША РЕСАВАЦ каже:

    БОГ ТЕ ЈЕБО ПА ЦЕЛА ХЕРЦЕГОВИНА ЈЕ ЗАПОСЛЕНА НА ВАЖНИМ МЕСТИМА У БЕОГРАДУ, ЕЈ ЉУДИ ЈЕЛ ОСТА НЕКО У ХЕРЦЕГОВИНИ??? ЕЈ БЕОГРАЂАНИ СТВАРНО СТЕ СКОТОВИ, НИШТАЦИ БЕЗ ГЛАСА И ЈЕЗИКА, ТАКО ВАМ И ТРЕБА КАД СТЕ НЕСПОСОБНИ, ТАКО ЈЕ БИЛО И 2000. ГОДИНЕ ДА НЕ БЕШЕ СЕЉАКА ЈОШ БИ ВАС ЈАХАО МИЛОШЕВИЋ.

  3. Slobodan каже:

    Mnogo je kasno da se stvari promene u Srbiji.crnogorci su najveca balast Srpskog naroda.Znajuci koliko su vlasto
    ljubivi primitivni i ljigavi,Tito ih je cascavao funkcijama i polozajima, tako da danas,posle 70 godina oni zauzimaju
    sve moguce visoke polozaje i funkcije u Srbiji (kulturne,
    politicke drzavne,rukovodece itd.) Tito je,sluzeci se negativnom selekcijom,postavio na desetine hiljada ovih
    bilmeza i sirovina na sva glavna mesta u Srbiji.Oni su i dan-danas direktori osnovnih i srednjih skola,preduzeca,Nacelnici i upravnici bolnica u Srbiji, vojnih i policijskih sluzbi,Zauzimaju sva rukovodeca mesta i u medijima,sportu itd.(razmislite ko su selektori “predsednici”,glavni treneri u skoro svim sportovima u ovoj jadnoj zemlji a sve to ne zato sto su sposobni nego
    sto se kroz nepotizam i “zemljacke” veze povezuju i ne ostavljaju drugima sanse.

  4. Lune каже:

    ŠTETA NA GODIŠNjEM NIVOU

    POSLE 2000. godine iz Srbije je izneto na desetine milijardi dolara, a procene Majkla Hadsona, urednika u Međunarodnom konzorcijumu za istraživačko novinarstvo, bile su da je u periodu 2000-2011, uglavnom preko ofšor kompanija, “ispumpana” 51 milijarda dolara.

    Studija Svetske banke je još 2003. pokazala da su dobitnici prve faze tranzicije isključivo tajkuni i insajderi u državnim kompanijama.

    Šteta od svih mogućih oblika ekonomskog kriminala, kojima je špijunaža često išla u prilog, procenjivana je na godišnjem nivou u prvoj deceniji novog milenijuma na 374 miliona evra.

    1. Иван Милошевић каже:

      Поштовани Слободане Немате потребе да упоређујете српски народ који живи у Црној Гори и да причате као су нас у Србији, срби из Црне Горе уназадили . Испаде да су сви остали који нису српске националности (шиптари , муслимани , хратске усташе,македонци ,цигани ,мађари и ….) , бољи пријатељи од срба из Црне Горе.То дефинитивно није тачно.Срби и црне горе када су се доселили у Србију донели су културу , поштење , чојство , јунаштвои многе друге моралне врлине , које су срби из Србије одавно загубили .зато смо ми срби доста љубоморни на њихово достојансво и слогу .То што Даница и Вук Драшковић раде , нису криви црногорци како ви кажете већ власт која им је дозволила да вршљају .Ја имам срећу што се налазим у окружењу срба из Црне Горе и искрено речено никада не бих мењао комшилук .Мислим да је шувишно даље да коментаришем . Мене друго забрињава одакле толика мржња према тим људима .Покушајте да прочитате историју и да се мало више дружите са њима и верујте променићете мишљење. Опасност не долази од тих људи већ од наведених националних мањина које сам навео у загради .

Напиши коментар