ХЕРОЈ БОМБАРДОВАЊА: Годишњица смрти мајора Радосављевића

– Шта је човек ако изгуби своју домовину? Ми пилоти морамо да преузмемо први удар на себе и тако спасемо бар неко дете у овој земљи – рекао је Зоран мајци дан пред погибију

Зоран Радосављевић је био мајор и пилот Ратног ваздухопловства Војске Југославије, који је погинуо бранећи српско небо на почетку НАТО бомбардовања, 26. марта 1999. године.

Мајор Радосављевић рођен је 1965. године у Приштини, а будући да му је отац био војно лице при ЈНА, па је, због потребе службе, често мењао место становања, Зоран се, заједно са мајком Радојком и сестром Снежаном, често селио. Основну школу „Старина Новак“ завршио је у Београду, а Ваздухопловну општу средну војну школу „Маршал Тито“ у Мостару. Ваздухопловну војну академију студирао је у Пули и Задру.

По завршеној војној академији каријеру војног пилота започиње у Београду 1986. године као пилот-ловац на авиону МиГ-21. Године 1992. бива унапређен у чин капетана прве класе. Исте године Зоран завршава преобуку на авиону МиГ-29 и постаје један од најмлађих пилота у ескадрили Мигова 29 Југословенског ратног ваздухопловства. Постхумно, на Аеродрому Батајница сваке године додељује се награда која носи његово име најбољем одељењу.

Године 1996. уписао је последипломске студије на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду, где је и магистрирао у јуну две године касније. На овом факултету се од 1999. године додељује годишња награда за најбољег студента на Ваздушном саобраћају која носи његово име.

У време почетка НАТО агресије на СРЈ, 24. марта 1999, Зоран је био у својој јединици, 127. ловачкој авијацијској ескадрили „Витезови“, која је била смештена на Војном аеродрому „Батајница“.

Како је његова мајка једном испричала, дан пре погибије однела му је доручак у његов стан на Новом Београду, где је живео са девојком, и молила га да не лети.

– Мама, морам. Шта је човек ако изгуби своју домовину? Ми пилоти морамо да преузмемо први удар на себе и тако спасемо бар неко дете у овој земљи – рекао јој је Зоран.

Следећег дана, 26. марта 1999. године, добровољно се јавио да оде на борбени задатак. Зоранов МиГ-29 оборили су вишеструко јачи агресори у рејону Мајевице, на територији Републике Српске. Његово тело исте вечери пронашли су дечаци надомак Бијељине. Труп авиона био је на ливади, кљун на једној планини, а његово тело са седиштем на другој. Дечаци су узели мердевине и ћебе од једне баке, умотали га и предали војсци Републике Српске. Српски војници су га, пешачећи преко њива, на рукама пренели у болницу у Лозници.

Како је испричао његов саборац Драган Илић, мајор Радосављевић био је свестрана личност и волео је све аспекте жвиота.

Зоран Радосављевић је био пасионирани једриличар и оснивач ЈК Поларис. После његове погибије, у септембру 1999. једриличари из ЈК Поларис и београдског ЈК Ламар започели су са одржавањем меморијалне једриличарске регате која носи име „Зокијева регата“. Првих година регата је одржавана на црногорском приморју, а од 2009. године одржава се у Београду.




1 коментар

  1. Doli

    Вјечна слава мајору Радосављевићу, пилоту Ратног ваздухопловства Војске Југославије који је погинуо, 26. марта 1999. године, храбро бранећи српско небо у току НАТО агресије и бомбардовања Србије !

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *