ГОТОВ ЈЕ: Хапсе министра због транскрипта!

Агенти ДБ снимили 2002. године високог државног функционера како са купцима уговара криминалну продају тек основане Штедионице

Најважније је бити повезан… Министар својим утицајем омогућио тајкуну да купи државну имовину за багателу

Коначно ће долијати!

Докази о афери „Национална штедионица“ су прикупљени и очекује се да тужилаштво и полиција почну да приводе одговорне за пљачку деценије, у којој је држава оштећена за десетине милиона евра, сазнаје Курир!

Хамовићев човек

– Доказ о повезаности и малверзацијама државног функционера, касније и министра, и тајкуна Вука Хамовића има Безбедносно-информативна агенција, која је у току 2002.  снимила како се припремала докапитализација државне банке – открива извор Курира и наставља:

– Један од главних купаца НШ Вук Хамовић био је „под мерама“ по захтеву немачке обавештајне службе, пошто је, наводно, у име ЕПС наплаћивао провизију на увоз струје која је била донација Немачке. У току тог праћења српски агенти су дошли и до сазнања о малверзацијама с државном банком.

Ево шта су припадници ДБ забележили од 14. марта до 14. новембра 2002:

– Државни функционер се с броја телефона 0633****7 свакодневно чуо с људима који су контактирали с броја 0113*****9, који се тада водио на фирму „Pluto internacional“. Разговори су вођени о продаји Националне штедионице и обезбеђивању средстава за Вексим банку у Москви. У истом периоду разговарао је с броја телефона 0632****6, који је регистрован на фирму „Квадра“, а разговор је вођен о убрзавању докапитализације, како да се држава доведе у цајтнот и не би могла да реагује. Државни функционер био је и на вези с бројем 0633****0, који се водио на НШ на, а разговори су вођени о припреми документације за докапитализацију.

Ови транскрипти указују да је Хамовић уз помоћ државног функционера на превару дошао до већинског власништва у државној банци, и то за око седам милиона евра, док ју је после продао за 41 милион евра. Са партнерима је зарадио 34 милиона евра за само неколико година. Ево шта су, по извештају Савета за борбу против корупције, они радили.
НШ је основана децембра 2001. и од државе је бесплатно и без тендера добила просторије , али и исплату старе девизне штедње која се мерила у милијардама динара.

Намештање продаје

У мају 2002. повезане  фирме „Сквадра“, „Дајнерс“, „Принципал“ и „Пима“ купиле су 80 одсто од друге емисије акција. Куповина је обављена новцем из Вексим банке , која је променила име у Евроаксис банка.

Крајем 2002. и почетком 2003. дошло је до секундарне продаје акција. Србија је откупила 21 акцију од банке ЈУБМЕС и тако постала власник 13,83 одсто акција, док је власништво ЈУБМЕС пало на 9,88 одсто, а четири повезана предузећа („Сквадра“, „Пима“, „Принципал“ и „Дајнерс“) поседовала су 37 одсто акција.

Скупштина Банке је 27. фебруара 2003. донела одлуку о издавању треће емисије акција од 300 милиона динара. Акције су купила два предузећа: „Мали колектив“ из Београда и „Елим“ из Беча – који је акције платио, такође, преко Евроаксис банке. Купци акција треће емисије постали су појединачно највећи акционари банке са 13,67 одсто власништва, а власник „Малог колектива“ је Хамовић.