Годишњица погибије Споменка Гостића – младог хероја

Најмлађи српски војник који је положио живот за отаџбину, петнаестогодишњи Споменко Гостић, готово је заборављен од свих.

Споменко Гостић

Данас се навршава 23 године откако је, у одбрани родног села Јовића на Озрену, погинуо најмлађи војник у Одбрамбено-отаџбинском рату – Споменко Гостић. Раме уз раме је са комшијама и пријатељима био борац Војске Републике Српске и учествовао у стварању Отаџбине.

Мали херој је данас готово заборављен од свих. До сеоског гробља, гдје је сахрањен, може се доћи само пјешке – шумским путем, а ниједна институција није се никада сјетила да ода дужну пошту дјечаку који је живот уградио у темеље Републике Српске.

Рођен је 14. августа 1978. године у Добоју. Почетком 1992. године остао је без мајке. Ратни вихор га је опколио у родним Јовићима и спријечио да упише средњу школу, а у септембру исте године је граната однијела и баку с којом је живио у скромној кућици. Петнаестогодишње сироче привило се уз војску са жељом да помогне, буде војник, допринесе стварању своје Отаџбине.

Тог кобног 20. марта 1993. године, током напада муслиманских снага на планину Озрен, Споменко је обишао своје другове на ватреном положају, журећи кући да испече хљеб. Граната је била бржа.

Споменко Гостић је најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Распоређен је био на прву линију фронта где се храбро борио и много пута био рањаван. За своје заслуге у рату је одликован Медаљом заслуга за народ.

У Републици Српској данас нема ни школе, ни улице која носи име Споменка Гостића. Његови вршњаци немају појма да је момчић одбио понуду да оде далеко од рата и живи у туђој земљи безбрижним животом, све док његова земља не буде доживјела мир и слободу.

Споменко је имао оца али то није ни знао, јер га се исти одрекао када је имао 4 године, а данас прима пензију на име погинулог Споменка.

2014. године је, на дан његове смрти, у Добоју испред цркве откривен споменик овом младом хероју.

Гробље на коме је сахрањен далелко је и од људи и од сјећања, а живи су однијели чак и кости његових сабораца који су погинули од исте гранате.

Споменко је остао на вјечној стражи, а све његово је с њим: и мајка и бака и срушена кућа и ријетко сјећање оних који су крварили заједно с малим херојем.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *