ГОДИШЊИЦА ОКУПАЦИЈЕ: Дан кад су Србима отели Косово и Метохију

У Куманову је 9. јуна 1999. године потписан споразум о повлачењу српске војске и полиције са Косова и Метохије, који је довео до прогона и етничког чишћења Срба.

Кумановски споразум

Потписе на Споразум ставили су генерали Војске Југославије Светозар Марјановић и Обрад Стевановић, а у име „мировњака“ генерал Мајк Џексон, који је предводио и пратио распоређивање моторизованих и пјешадијских снага земаља чланица НАТО-а. Споразумом је било предвиђено да снаге Кфора на територији Косова и Метохије првенствено надзиру повлачење српске војске и полиције, а рок за извршење тог налога био је 11 дана или, најкасније, до 20. јуна у поноћ.

Хавијер Солана, тадашњи генерални секретар НАТО, изјавио је те ноћи да је то „велики дан за НАТО и што је још важније – и за народ Косова“.

Са Космета протјерано 250.000 Срба

Од тада до данас са Косова и Метохије збрисано је више стотина села настањених искључиво Србима. Ништа боље нису прошли ни Црногорци, Хрвати ни Бошњаци. Протјерано је 250.000 Срба, опљачкано, порушено и спаљено неколико хиљада српских кућа, стотинак цркава и манастира, затрпана су и оскрнављена гробља у свим опустошеним српским селима.

Највећи „успјех“ такозваних мировњака је прогон српске интелигенције, ђака и професора из свих урбаних средина, прогон приштинског Универзитета, српског здравства и науке и спаљивање српских књига на ломачама у Приштини, Урошевцу, Призрену…

У присуству војника из Велике Британије у Приштини је српство сведено на свега десетак старица – штићеница Дома за старе, и неколико Српкиња из мјешовитих бракова.

У њиховом присуству убијено је 14 српских жетелаца у Старом Грацку код Липљана, подметнуто десет килограма разорног ТНТ експлозива под аутобус „Нишекспреса“ у селу Ливадице код Подујева, убијено и киднаповано више стотина угледних Срба у Приштини.

Око пола милиона комада оружја међу становништвом

Апсурдно данас звуче Џексонове ријечи, изговорене свега три мјесеца после НАТО уласка на Космет, да су „Албанци разоружани, а Косово и Метохија демилитаризовани“. Данас је на Космету, према заничним полицијским подацима, у приватном посједу више од 500.000 дугих цијеви. Косово и Метохија је у њиховом присуству постало стјециште и упориште муџахедина, босова организованог криминала, епиценатар трговине бијелим робљем, дрогом, оружјем…

Постало је подручје на које је Србима забрањен повратак, мјесто на коме нон-стоп траје легализација етничког чишћења, једино подручје у Европи, гдје се „граде Сунчане долине“ у које ће се неких 20.000 расељених Срба вратити, али које су далеко од кућа у којима су рођени и живјели.

Учинак Кфора се огледа и у стварању и наоружавању Косовских безбједносних снага, чијих 95 одсто људства чине бивши припадници терористичке ОВК. Те и такве безбједносне снаге посједују све врсте лаког наоружања, чак и хеликоптере, допремљене из Хрватске, Њемачке и Турске. Уз све то могу да се ослоне, „у случају ванредних ситуација“, на наоружање из америчког утврђења „Бондстил“ код Урошевца и њемачког „Норд хил“ код Лепосавића.

Супротно одредбама споразума из Куманова, војна мировна мисија данас је постала војна сила која посредством тренера, официра из НАТО-а, обучава и спрема припаднике КБС-а за „оружане снаге Косова“. Педесетак Срба, тачније њих 46, који су у КБС-у, довољни су НАТО снагама да се похвале „мултиетничким саставом“ и спремношћу Срба да у униформама са озаком „Република Косово“ салутирају уз тонове химне фантомске државе.

Учинак НАТО „мировњака“ свакако се мјери и учешћем Срба како у институцијама на локалу, тако и на централном нивоу. У договору са српским властима у Београду, приволели су Србе са сјевера Космета да се одрекну сопствене полиције и српских државних институција.

Заклињу се Уставу „Косова“

Прихватили су да обуку униформе „косовских полицајца“, да укину српске општине и интегришу се у новоформиране косовске. Сви они, почевши од полицајца, преко војника у КБС-у, градоначелника, посланика и министара до оних који сједе у предсједништву скупштине самопроглашеног Косова потписују заклетву да ће „поштовати Устав и законе Републике Косово“.

За то вријеме породице чекају одговоре на питања шта је са судбином 1.500 несталих и киднапованих Срба, ко је одговоран за „Жуту кућу“ и у којој је мјери Бернар Кушнер, први човјек мисије УН знао или је чак био умијешан у трговину органима. Срби са Космета, сви до једног, чекају одговор на питање да ли ће за који мјесец или евентуално годину дана постати попут Срба у Албанији и Хрватској?

 

СРНА / Принцип




1 коментар

  1. Raziel

    Svaka čast što svake godine obeležavate godišnjice i ne dozvoljavate da odu u zaborav (što mnogima na ovom prostoru smeta)! Tu 1999 nikada neću zaboraviti. Tragikomično je koliko naš narod ima kratko pamćenje i koliko su im danas usta puna te Evrope – te Evrope koja nas je nemilice terorisala punih 78 dana…
    Pozdrav

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *