Где сте Срби моји?

Пише: Алберт Андијев

Сећам се 1999. године, у рату и одмах после рата, имали сте насмејана, сретна лица, пуна наде. Гледао сам вас, и знао сам да нас могу уништити али победити не.

А онда сте изабрали неког ко на овај или онај начин уништава све што Србин значи у земљи Србији, продаје оно о продаји чега наши преци нису ни размишљали, проглашава поразе за победе, тамниче патриоте, а у небеса диже дезертере, болеснике морала и реда, и осталу малоумну стоку од људи…

Сад више не видим срећу на вашим лицима, иако је рат одавно у прошлости. Видим намргођена лица пуна понизности и страха, неспособна да се боре против оних који су им одвојили месо од коске и бацили коску као псу луталици, али способне да се побију због те коске са браћом својом.

Па где ли је нестао народ коме ни рат није могао да отме наду, народ који није падао онда кад је другима живот на коленима био појам нормалног живота?

Где сте СРБИ моји?!! Да ли вас је преко ноћи неко отео и заменио народом који нема ни памћења ни части у себи?

Верујте ми, тешко ми је кад вас видим на коленима, јер се још увек сећам како сте живели и гинули предстојећи, са осмехом на високо подигнутој глави.

Фејсбук профил Алберт Андијев




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *