Гаврилу…

Песник: Миле Ромчевић

Ево, сто и нека има,
како душу небесима,
испусти у Терезину:
част највећем српском сину!

Рече себи: „’ајдемо у јуриш”
нећеш овдје да ми се шепуриш!
Млади Принцип и оружје вруће,
одржали царево смакнуће.

Улети у ону масу,
два хица у цара сасу.
И остави примјер свима,
како треба с душманима!

И данас ме из сна прене:
ђе без руке одсјечене,
исписује крвљу риме,
сво се српство дичи њиме!

Да ли ја сам у Беч дош’о?!
изговара и не хаје…
Ил’ његова туђа нога –
мојом земљом ходила је!

Ја се кривим не осјећам
за то што ме теретите
не признам ни једну тврдњу
од срамотне ваше свите

Ја сам своје обавио
и бојим се само Бога!
Да опет пред њега станем –
поново бих убио га!

Године се само нижу,
ал’ и сад је Принцип исти:
Чувајте се наше сјене,
изроди и антихристи!

У случају новог боја,
не плаши се, земљо моја!
Не дај Боже да зашкрипи:
рађају се још Принципи!

Свако ко нам на пут стане,
не знамо за преседане…
Принципи су још у стању –
да убију сваког Фрању!

Сви на исти начин постану и оду,
само Принцип остаје… и плаши – господу!




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *