Фотеља – најскупља српска реч

Пише: Мирјана Бобић-Мојсиловић

Реконструкција владе која се одвијала протеклих дана испоставила се као невероватна драма, нешто налик ишчекивању рођења краљевске бебе. На крају, тресла се гора, родио се миш

ЈОЈ, Србија – земља чуда! Испоставља се да је било лакше оставити Косово, него министарске фотеље. Сасвим логично, с обзиром на чињеницу да је Фотеља најскупља српска реч.

Реконструкција владе која се одвијала протеклих дана испоставила се као невероватна драма, нешто налик ишчекивању рођења краљевске бебе. На крају, тресла се гора, родио се миш. Речју, српска посла.

Динкић јесте избачен из владе, али га је Вучић замолио да још увек не одлази, и тон као и осмех Млађана Динкића који му је титрао на уснама док је то саопштавао јавности, говоре да најбоље тек следи, те да се сукоб између Динкића и Дачића, о коме су ових дана подробно извештавали медији, наводећи да је међу њима дошло до тешких речи, па чак и псовки, може развити у неку врсту скандалозног политичког ријалити шоу-програма, налик онима какве Србија највише воли. Динкић је и експлицитно најавио да обрачун са Дачићем тек следи.

За аналитичаре би, међутим, далеко занимљивији од овог сукоба могао да буде један други детаљ. Осмех који титра на лицу Млађана Динкића док саопштава да га је Вучић замолио да још не оде – за обичног посматрача то је могло да изгледа као мала морална победа развлашћеног министра, али испод тог малог осмеха у брку лежи једна велика истина – Вучић је тај који све конце држи у рукама, он је разредни старешина који одређује казне и помиловања, и његова реч је последња. Љубазни одазив Динкића Вучићевој молби само говори томе у прилог.

Са друге стране, љубазна молба Првог потпредседника развлашћеном министру да остане још мало, упркос жељама Председника владе, може да говори и да Вучић има и неке друге планове. Додајмо томе и изузетно леп сусрет између Вучића и Ђиласа, крунисан неком врстом прећутног акта о ненападању, и добијамо изузетно занимљиву политичку сцену, која ће многе изненадити.

Изгледа то, све заједно, као веома озбиљан пројекат – нико није сигуран, нико не сме да буде сигуран, али свако добија прилику да се преваспита. Отуда су могуће најразличитије комбинације, калкулације, реконструкције, реанимације и реконекције, и заиста – ништа нас не сме изненадити.

Многи актери ове овдашње политичке неслагалице више ни не крију да им је јасно како стоје ствари – на изборе би са радошћу ишли само наивни. Идеолошке препреке међу најважнијим учесницима наше политичке сцене ионако више не постоје, а познато је да у Србији виц постане стварност, па и онај стари који гласи „само ти победи, па ћу гласати за тебе“, сада постаје нека врста политичког бонтона. Осим тога, нови избори су невиђено скупи, и додатно би ојадили ову ионако опустошену земљу. Са оваквим осмесима, љубазностима, молбама и углађеношћу кад му се обраћају политички партнери, Вучић може много тога да заврши и пре избора.

„Фотељин грч“ испоставља се као нешто више. Борба за опстанак на власти испоставља се као борба за живот. Или пливаш, или те однесе Мутна Миљацка. Отуда се реконструкција владе претворила у борбу за Вучићеву наклоност. Први потпредседник је и Дачићу и Динкићу оставио утисак да их подржава.

Дачић се тим поводом не изјашњава, нити се осмехује, пошто му је јасно да је реконструкција владе обављена на невероватно суптилан начин. Динкић јесте избачен, али је место председника владе одједном постало мање битно од места потпредседника.