Европска цивилизација потекла из Лепенског вира

У Лепенском виру су припитомљене прве животиње, сазидане прве куће и исклесане прве монументалне скулптуре човечанства. Испитивање скелета Валентина открива да је он умро око 8200. године пре нове ере

Овако су изгледале куће племена која су живела у Лепенском виру

 

Преисторијски грађани Лепенског вира су створили прву европску архитектуру и урбанизам, монументалну уметност, модерну пољопривреду и организовали друштвени живот, слажу се научници. Донедавно се сматрало да су Лепенци своје насеље подигли око 6.200 година пре наше ере, али најновија експертиза костију са овог локалитета изведена у Кембриџу помера ту границу још дубље у прошлост.

– Испитивање најчувенијег скелета Валентина, открива да је он умро око 8200. године пре нове ере. То значи да су Лепенци живели око два миленијума раније него што се до сада претпостављало – наводи архитекта Христивоје Павловић, пасионирани истраживач културе Лепенског вира. – Ови подаци руше заблуду о времену настанка цивилизације у Европи, која је потекла из Лепенског вира, где су припитомљене прве животиње, сазидане прве куће и исклесане прве монументалне скулптуре човечанства. Нова истраживање Лепенског вира могла би да сруше и многе друге научне заблуде.

Међутим, Павловић наводи да простор на коме су живели Лепенци већ деценијама тавори у запећку, без нових ископавања, иако постоје докази да остатака преисторијских насеља има и изнад данашњег нивоа Дунава.

– Као што би рекао академик Срејовић, дуг живот на културној маргини довео нас је до ситуације у којој не само да сумњамо у своју будућност већ и у прошлост. Ствар је утолико гора што Лепенски вир није само прошлост Србије већ Европе, која је из њега проистекла – закључује Павловић.

Он је после дугогодишњег истраживања објавио књигу „Кућа Лепенски вир“ у којој на нов начин расветљава тајне градитељства најстаријег европског преисторијског насеља.

Да би проверио своје хипотезе, он је направио модел лепенске куће од оригиналног материјала из Ђердапске клисуре.

– Сада сам сигуран да су становници Лепенског вира пре 10.000 година озидали прву куполу с арматуром у историји човечанства. Да подсетим, лучне арматурне конструкције и пренапрегнути бетон сматрају се открићем 20. века – каже Павловић.

– Лепенци су оставили лук и куполу човечанству које је наставило да га користи на најразличитије начине, од хлебне пећи, преко мостова, до модерних еколошких кућа.

Архитекта Павловић наглашава да је решење загонетке како су Лепенци градили добио посматрајући локално народно градитељство у селима око Лепенског вира.

– Тамо се и данас за градњу често користи арматурна мрежа од шибља и младица, покривена посебном смесом, „бетоном“ од глине којој додаци изузетно побољшавају механичке особине – објашњава Павловић. – Преисторијски Лепнци су своје куполасте куће правили на исти начин, а с обзиром на то да су неке од њих врло велике, очигледно је да су умели и да продужавају арматуру преклапањем и надовезивањем, што је један од сложенијих задатака и у савременом грађевинарству.

Саговорник истиче да је управо захваљујући револуционарним проналасцима, мистериозна култура Лепенског вира опстала два миленијума у Ђердапској клисури, издржавајући екстремне временске услове и промене.

– Лепенци су први Европљани који нису подржавали природу већ су је мењали. Док њихови рођаци на северу и западу још живе у пећинама, становници Лепенског вира градили су куће и у њих смештали прве монументалне скулптуре човечанства.

РЕКОНСТРУКЦИЈА ВАЛЕНТИНА

Лепенци нису били еволуцијска секвенца примитивног човека, судећи по изгледу костију пронађених испод подова кућа у којима су живели а затим и сахрањивани, каже Павловић. У његовој књизи је објављен и први покушај реконструкције лика Валентина из Лепенског вира.

– Судећи по пронађеним костима Лепенци су изгледали као савремени људи. Најупечатљивији је скелет покојника из “гроба 69”, који је био висок око 180 центиметара и складно грађен, због чега су га археолози назвали Валентино. На основу одлично сачуване лобање, архитекта Горан Младић је покушао да реконструише његов лик. То је први покушај реконструкције од проналска скелета, пре пола века.

ПРЕИСТОРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА

Архитектура Лепенског вира сажима цело чудо које је академик Срејовић назвао неолитском револуцијом, каже архитекта Христивоје Павловић:
– Овај процес, у коме је људски род открио пољопривреду и напустио живот луталица, ловаца-сакупљача, одигравао се и на другим местима, али ни на једном другом локалитету није пронађена архитектура, урбанизам и уметност као у Лепенском виру.




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *