Европа тражи од Србије да Гаврила Принципа прогласи за терористу!

Србија би према мишљењу једног броја чланова Еврпског парламента следећу годину и јубилеј- век од почетка Првог светског рата морала да дочека са јасно дефинисаним ставом о улози Гаврила Принципа, члана „Младе Босне“ и атентатора на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинада у Сарајеву 1914. што је био и непосредан повод за избијање Великог рата. На друштвеној мрежи Твитер тројица европских парламентараца из Велике Британије су изнели, за сада, незванично, лично мишљење да би Србија требала да Гаврила Принципа и званично прогласи за терористу!

Ово иначе није први пут да из разних европских институција стижу назнаке да би Србија јубилеј стогодишњице Првог светског рата морала да искористи да редифинише своју историју, тачније да се огради од улоге Принципа и осталих чланова „Младе Босне“ у сарајевском атентату. Тако се недавно на трибини историјског удружења у Берлину могло чути да је недопустиво да било која држава, укључујући и Србију, Гаврила Принципа посматра другачије осим као терористу чији је криминални акт изазвао почетак Првог светског рата. Ограђивање од лика и дела Гаврила Принципа подрзаумевало би и уклањање имена улице у Београду у центру града, близу главне железничке и аутобуске станице. За сада никаква иницијатива те врсте није стигла у Скупштину града али како незванично сазнајемо већ неко време постоји предлог да се улица Гаврила Принципа назове по хероини из Првог светског рата Милунки Савић а да Принцип добије неку другу, мању улицу у ширем центру града. Историчар Душан Станојевић каже да је свако помињање Гаврила Принципа као терористе или криминалца потпуно искривљивање историјских чињеница и да се ни Принцип а ни „Млада Босна“ нису никада повезивали са тероризмом.

– Строго гледано, и из угла данашње геополитичке ситуације, сам чин Прниципа и деловање „Младе Босне“ могло би да заличи на тероризам али то се никако не може поредити са Ал акидом и догађајима од 11 септембра 2001. у Њујорку. За разлику од Бин Ладена, Гаврило Принцип је са својим саборцима тежио национално-ослободилачким циљевима и водиле су га патриотска убеђења. „Млада Босна“ је своје деловање усмеравала првенствено против анексије Босне од стране Аустроугарске која је то учинила противно свим важећим тадашњим политичким конвенцијама и правима, нешто слично што је и НАТО савез урадио бомбардовавши суверену СР Југославију 1999. мимо одлуке Уједињених нација. Анексиона криза  настала је анексијом Босне и Херцеговине Аустроугарској извршене прогласом цара Франца Јозефа петог октобра 1908. године.  Дана 4. октобра 1908. Бугарска је прогласила независност, а већ следећег дана  Аустроугарска је објавила анексију Босне и Херцеговине. У овај догађај су, посредно или непосредно, биле укључене Русија, Османско царство, Француска, Велика Британија, Италија, Србија, Црна Гора и Немачко царство. Актом анексије, изведеним без претходног споразума са великим силама, које су јој на Берлинском конгресу дале мандат за окупацију Босне, Аустроугарска је извршила очигледну повреду међународних уговора, каже Станојевић.

Оно што је такође врло интересантно када се говори о Гаврилу Принципу и његовој организацији јесте да је један од присталица „Младе Босне“ био и један од највећих српских и светских писаца, нобеловац Иво Андрић који то никада није крио већ је са поносом истицао.

Извор: Правда