Ексклузивно: Докази оптужнице против Вукчевића и Векарића за шпијунажу

Врх Тужилаштва за ратне злочине из Београда бавио се шпијунажом у корист Америке, ексклузивно објављујемо доказе на којима се тужба заснива.

vukcevic-izdajnik

Против пет особа, на челу са ратним тужиоцима Владимиром Вукчевићем и Бруном Векарићем, Вишем јавном тужилаштву у Београду, поднете су тужбе којима се они терете за кривично дело шпијунаже, потврђено је сајту „КМ Новине“.

Радом Тужилаштва за ратне злочине ретко је ко у Србији био задовољан а сумњичаво су на њих гледали готово сви пре свега због траљаво вођених истрага и процеса и никаквих резултата ни после од две деценије за хиљаде киднапованих и убијених Срба. Докази, који су и основа ове тужбе, недвосмислено потврђују потчињеност западним владама и њихов апсолутан утицај на рад Тужилаштва. Сада је на Вишем тужилаштву у Београду да покрене процес и истражи до краја све наводе а не треба се правити наиван и веровати како ће све глатко проћи.

Последњих месец дана Вукчевић је давао потпуно неповезане изјаве најављујући своје потезе. Крајем децембра је најавио како Тужилаштво за ратне злочине припрема документа те ће „скоро изнети истину о злочинима УЋК терориста над Србима“. Већ после пар дана потврдио је да ће морати у пензију пре краја вог мандата и то „услед напрасне промене закона“. У неким медијима се на такву одлуку гледало и као почетак политичке читке у Тужилаштву а сам Вукчевић је прокоментарисао како су „дирнули у осиње гнездо“. Кроз неколико дана обзнанио је да има подршку Вучића и да неће морати у пензију.

Неки медији су извештавали отворено о његовом „одавању тајни Американцима“ а он је то негирао у интервјуу америчкој новинској агенцији АП. Вукчевића су повезивали са Кендалом Дејом, правним саветником у Амбасади САД, са којим се састајао у Тужилаштву и коме је  изнео информације о предметима „Ловас“, „Бели Манастир“, „Ћушка“ и „Подујево“.

„Састанци са Американцима су део редовних активности“ рекао је Владимир Вукчевић у изјави за „Наше новине“  тврдећи да су на тим састанцима желели да обавесте међународне институције у каквим условима раде с обзиром на то да се баве међународним кривичним правом. Као што сарађујемо са државним органима и Одбором за КиМ, тако сарадујемо и са медународним институцијама и органима – рекао је Вукчевић.

Против ових пет особа тужба је поднета на основу извештаја, записника и белешки са тих састанака а поднела су је „двојица посланика“ од којих се у медијима појављивало име Милована Дрецуна. Да ситуација није нимало наивна показао је и други подносилац тужбе Маријан Ристичевић.

Баш као у некој филмској сцени, Ристичевић је касно синоћ својим пријатељима електронским путем послао неке од доказа у поступтку са кратком поруком „Ако ми се нешто деси да имате доказе, шпијуни земље од стране Тужилаштва за ратне злочине“.

(кликни на слику за увећање)

(кликни на слику за увећање)

У документима се јасно види каква је била природа разговора Вукчевића, особа Тужилаштва за ратне злочине и америчких дипломата. Иако је Вукчевић раније рекао да су састанци попут оних са Одбором за Косово и Метохију при Влади Србије, он се тадашњем америчком амбасадору у Београду, Мајклу Кирбију, жалио управо на председника тог тела, Милована Дрецуна.

Други документ који Ристичевић приложио потписан је од стране Вишег саветника Бисерке Живковић за коју он тврди да је супруга Зорана Живоквића. „А који је Фонд добио новац?“ пита се Ристичевић. Према овом документу Векарић америчком дипломати говори о нерационалном понашању Наташе Кандић која је за једног од оптужених за злочине у одујеву тврдила да је невин а да би осуђен на 20 година. Ипак, „заменик Векарић је рекао да је рад госпође Кандић врло значајан и да се уважава у Тужилаштву за ратне злочине“.

„Тужилац Вукчевић је рекао да се унапред не зна којом ће се брзином водити поступци али да је у овој фази помоћ Фонда минимална. Али, у Тужилаштву су спремни да се једном месечно састану са представницима амбасаде САД и да прецизније говоре о току сваког предмета“.

Ристичевић је својим пријатељима рекао да је баш он написао тужбу за шпијунажу против Вукчевића и осталих. „Замислите да дипломата Србије саслушава тужиоце у САД и да му ови шаљу извештаје једном месечно!“ каже он.

(кликни на слику за увећање)

(кликни на слику за увећање)

Познати српски адвокат Тома Фила сматра да је одавање оваквих информација, па све и да је то рађено уз дозволу Министарства правде, недопустиво.

„Амбасада САД није место где се расправља о оваквим информацијама, постоји орган УН који је задужен за то“, објашњава Фила.

„Сумњам да је реч о самоиницијативном одласку, а ако је то заиста урадио на своју руку, суочиће се са затвором због шпијунаже“, рекао је Фила за „Наше новине“.

Ипак, адвокат Горан Петронијевић сматра да ни Министарство правде не може да изда ту врсту сагласности и да се свако објављивање података из истраге која је у току класификује као кривично дело.

(кликни на слику за увећање)

(кликни на слику за увећање)

„Уколико се тај састанак одржао и ако су процуриле информације о истрази, није реч само о одавању службене тајне, већ и о одавању тајне особи која је везана за рад са страним обавештајним службама, односно о шпијунажи“, тврди Петронијевић.

Доказни материјал који је Ристичевић проследио јавности преко својих пријатеља „за сваки случај“ представљају крунски доказ а он је за КМ Новине посведочио да су управо то документа због којих је поднета тужба против Вукчевића и још четворо особа.

Кривични законик Републике Србије, члан 315. став 1,  за шпијунажу предвиђа казну затвора од три до петнаест година а то се односи на свакоха ко тајне, службене податке саопшти преда или учини доступним страној држави, страној организацији или лицу које им служи.

Слике докумената из текста можете преузети овде: Слика 1, Слика 2, Слика 3

Остале одбредбе, као и закон у целини, можете преузети овде.

 

Извор: КМ Новине




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *